Ronjenje na dah (priče i poštapalice)


Slika 1 Predhodna Sledeća 


****

Ono u čemu je Mića Vujičić najuspešniji jeste da ispreplete stvarnost i fikciju tako dobro da se na koncu pripovedač i likovi čine čas kao stvarni, odnosno osobe na koje je moguće referirati u stvarnosti, a ponekad kao književni likovi. Igranje sa stvarnošću, sa vremenom, kako onim pripovednim, u kojem se pripovetke odvijaju, tako i onim iz kojeg se pripoveda, koje je, dakle, bliže čitaocima, čine ovu knjigu nekom vrstom postmodernističke refleksije o pisanju. A kako je postmoderna u svom najljućem zamahu završena još pre tridesetak godina, i ova autorska pozicija svedoči o nekoj vrsti nostalgije koja je neumitno povezana sa Vujičićevim autorskim rukopisom. "Ronjenje na dah" je jedna od prvih knjiga koja izlazi 2014. prozne godine i sasvim sam siguran u to da će se naći među naslovima koje bi valjalo da zapamtimo.


Vladimir Arsenić, E-novine


****

Stvarnost sa svih strana nadolazi iz ove kratke proze, a sve što je trenutno, aktuelno, ono sada i ovde, uvek je propušteno kroz filter sećanja. Posle "Oštrog starta", Mića Vujičić je objavio zbirku pripovedaka koja se može čitati i kao specifični roman fleksibilne strukture.


Marija Nenezić, RTS


****

Briljantnost detalja, crpenih iz anegdota koliko i iz filmova, iz kazivanja drugih koliko i iz piščeve mašte ovu knjigu drži u susedstvu autofikcije i dnevničke proze, u prostoru disperziranog daha svakodnevnice. Zbirka ulančanih minimalističkih priča o mladom piscu i njegovoj vremešnoj tetki, njihovim svakodnevnim ritualima i ljupkim opsesijama.


Vladislava Gordić Petković, BLIC

***********