Pošt. Vujičić, ne uspevajući da pobegnem od crtice, šaljem vam kratak izveštaj o tome šta čitam. Od kada sam video razglednicu koju je dobio od Ernesta Hemingveja, sakupljam knjige Gustava Krleca(1899-1977). Gledam poštansku kartu koju je dobio od Papa Hema i čitam Krklecovu knjigu Lica i krajolici (književne kozerije, pisma iz provincije Martina Lipnjaka, putopisi i članci).
-    Na poleđini požutele razglednice, na čijem se vrhu nalazi odštampan naslov Tarjeta postal, dugo zagledam potpis Ernesta Hemingveja. Ime je ispisano strasno i burno, mislim u sebi, dok je prezime nekako ravnije i mirnije, sa ipsilon koje ide duboko u dno karte. Sa leve strane je ime primaoca: Senor Gustav Krklec, poete, Beograd, Jugoslavija, a sa desne, ispod potpisa grupe ljudi koji pozdravljaju pesnika, mesto i datum: Madrid, 1. maj 1937.
-    Početkom šezdesetih godina prošlog veka Gustav Krklec je preveo Legendu o svetom pijancu Jozefa Rota (pre nekoliko godina objavio Gradac). Njegov kratak pogovor ukrasio je knjigu. Između ostalog, Krklec opisuje kako je sedeo sa Jozefom Rotom u kafani malog pariskog hotela „Turnon“ i kako mu je Rot, do kasno u noć, čitao rukopis „za malim mramornim stolom iz perforirane đačke bilježnice“. Lucidni i genijalni Krklec još je tada zaključio kako je Legenda „više pijanstvo Apolona negoli Dioniza“.
-    U društvu Jozefa Rota prevodilac je prvi put pio „omamljivi napitak perno“ - glavno piće Legende o svetom pijancu. Krklec je slušao Rota kako čita novelu i poput njegovih junaka pio perno – bivajući i sam negde između stvarnosti i knjige, u bestežinskom stanju.
-    U kolumni Bibliomanija koju piše za Globus, Robert Perišić beleži: „...a kad smo već kod pisaca, spomenimo i Gustava Krkleca, tj. manje poznatu činjenicu da je imena kvartova (zagrebačkih, prim. - S.P) birao pjesnik. Bilo je to doba stvaranja nečega iz ničega, postojali su neki toponimi, ali znali su biti grbavi – recimo, prostor Travnog se u predratnom katastru spominje kao “Krčevine”, a ne možeš tako dati ime modernom socijalističkom kvartu! Krklec je iz ponude imena njiva, poplavnog zemljišta (Dugave) i prudova (Zapruđe) izabrao valjda najpoetičnije nazive, a poneki i izmislio poput Središća (kajkavizirano Središte). Tu se već pokušalo betonu dati ponešto poetičnosti…”
-    Na internet adresi knjiznica-vz.hr, sajtu varaždinske biblioteke i čitaonice Metel Ožegović nalazi se velika količina izuzetno zanimljivih dokumenata (fotografija, rukopisa, čak video materijala), zajedno sa kompletnom (auto)biografijom, bibliografijom i odlomcima iz bogatog opusa Gustava Krkleca.
-    ...
-    Sofronije Pavčić (78), hvatač beleški u penziji

***********