Tranzit

Slika Predhodna Sledeća 

U glavnoj ulozi: Ruđer Bošković

 

Tranzit Venere preko Sunca

 

Čime nas kupe književni junaci? Da li je moguće da nas za njihove sudbine vežu nekakve astrološke ili numerološke tajne sakrivene među pasusima romana? Ko će ga znati. Onaj koji slabo veruje u horoskope i koji uz to još pročita citat Artura Šopenhauera koji otvara novi roman Muharema Bazdulja „Tranzit, kometa, pomračenje“ (Ajfelov most) rekao bi - nema šanse. „Za tu jadnu subjektivnost ljudsku, uslijed koje oni sve dovode uvezu sa sobom i od svake misli odmah u pravoj liniji vraćaju se na sebe, imamo neobično jak dokaz u astrologiji, koja dovodi u vezu tok nebeskih tijela sa ljudskim bijednim ja, i vezuje komete na nebu s ljudskim zadjevicama i nitkovlucima na Zemlji“, veli na tome mestu Šopenhauer.

Ipak, glavni lik Bazduljevog romana – pisac rođen u Dubrovniku – pronalazi svog budućeg književnog junaka Ruđera Boškovića zahvaljujući jednom datumu. Osmanaestom maju. Osamnaestog maja rođen je Pisac, iako je u rodnom listu pisalo: devetnaestog, dakle osamnaestog maja, kada je rođen i Ruđer Bošković, Piščev glavni junak. Muharem Bazdulj možda nije predvideo, ali postmoderna računa da će se u igru uključiti i čitalac – upravo evo ovaj koji ne veruje u horoskope, M.V, sa svim nitkovlucima na Zemlji, rođen dan ranije, sedamnaestog maja. Kada se sabere: sedamnaesti, osamnaesti i devetnaesti, u začuđujućoj igri čitaoca i Bazduljeve knjige koja je u koraku takve astrološke igre i nastala, ispašće da se datumi baš nisu poklopili. Bazdulj već u sledećoj rečenici kaže: „Osamnaesti ili devetnaesti – nebitno, ni horoskopski znak mu se ne mijenja, bik u svakom slučaju“.

U prvom delu romanesknog triptiha „Tranzit, kometa, pomračenje“ pripovedač nam opisuje put Ruđera Boškovića od Istanbula do Poljske 1762. godine, put sa engleskim ambasadorom Džejmsom Porterom koji je nakon petnaest godina diplomatskog službovanja u Istanbulu, kočijom, sa porodicom krenuo kući, naokolo, preko Bugarske, Moldavije. Poljske...

Otkud Ruđer Boškovič u Carigradu? „Pošao je u Carigrad promatrati tranzit Venere preko Sunca, ali se na putu neplanirano dugo zadržao u Italiji te je tranzit pokušao promatrati iz Venecije“, pripoveda Muharem Bazdulj. „Bilo je oblačno, nije vidio ništa i dobrano se uznemirio. Naredni tranzit Venere preko Sunca zbit će se tek za osam godina, a dotad ko živ, ko mrtav. Ironično je zapravo što je to za Sunce i Veneru kratak interval.“ Tranzit Venere preko Sunca pisac majstorski koristi kao metaforu koja će tri priče od kojih se roman sastoji spojiti u isto sazvežđe. Tranziti, komete, pomračenja, igre nebeskih tela, spajaju junake Bazduljevog romana.

Glavni među njima je Ruđer Bošković, „isusovac, profesor matematike, astronom“, neurolog, arheolog, putopisac, pesnik pomračenja koji je putovao po Italiji, evropskim zemljama, u diplomatskim poslovima pomagao rodnoj republici, napravio mapu Papinske države, izmerio meridijanski luk Rim-Rimini, načinio izvornu teoriju sila. I što je za konstrukciju Bazduljevog romana najbitnije: „Zastupao relativnost ljudske spoznaje i razvio posebno učenje o prostoru i vremenu“, što podvlači Pisac dok se sprema da počne da piše priču. Priču o dubrovačkom geniju koji je znao tajnu ogledala, geniju rođenom tog osamnaestog maja.

„Kosa mu gusta, crna, oštra; oči duboko usađene; nos kukast, prevelik; usne stisnute, a dosta tamne, kao da kriju suspregnutu čulnost; pogled pametan i sumnjičav. I stasit je stranac, samouvjeren, skoro ohol. Zagleda Danijelova ogledala, mjerka ih, obilazi“ Ne stavlja ovakav ogledalo na zid. Za druge stvari ono njemu treba.

Mića Vujičić

***********