Folirajte se, pročitali ste! (16)

Slika Predhodna Sledeća 

Dugački kabl istorije

Peter Englund: MALE ISTORIJE, priredio i preveo sa švedskog Ljubiša Rajić, Geopoetika

Možda bi se ova knjiga mogla nazvati bagatelom, kaže u predgovoru srpskom izdanju „Malih istorija“ poznati švedski istoričar i pisac Peter Englund (1957). Uz saglasnost autora, priređivač je odabrao tekstove iz Englundovih knjiga eseja „Predeo prošlosti“ i „Istorija tišine i druge eseji“, te tako napravio odličan izbor između čijih se korica neprekidno koškaju mala i velika istorija. Iako Peter Englund u poslednjoj rečenici uvoda uz uzvičnik zaključuje: „Veži se za minut i sat će te sahraniti“, njegova je knjiga zanimljiva mozaik-povest u koju se savrševo uklapaju kako trivije, tako i najdublji istorijski glasovi.
Englund je bio umoran od buke, nemira i grandiozne bede velike povesti, pa je odlučio da se pozabavi sitnicama i njihovim malim istorijama. No, dok je pisao eseje o naočarima, spajalicima ili izlozima, došao je do zaključka da mala povest nije ništa manja od najveće, baš kao što velika ništa nije veća od najmanje; u tom se ukrštanju i prožimanju formirao čovek.
No, kako je sve to ispalo na delu? Kad god se istoričar okrenuo „sitnici“, pred njim su se pojavile najkrupnije istorijske ličnosti i najvažniji svetski događaji. Pišući o četkici za zube, na primer, Peter Englund je pisao o Džordžu Vošingtonu i njegovim (već slavnim) zuboboljama. Posle puno muka, u vreme imenovanja, Džordž Vošington je imao samo jedan zub (u donjoj vilici, s leve strane). Plus četiri veštačka (nekoć: državna!) zubala: jedno načinjena od ljudskih zuba, a ostala napravljena od zlata, slonovače i zuba nilskog konja. Problem se, naravno, odrazio na ozbiljnu istoriju. Kada je Gilbert Stjuart trebalo da 1976. naslika oca zemlje, „bio je prinuđen da bezuba Vošingtonova usta napuni pamukom da bi ga učinio koliko-toliko reprezentativnim“.
Englundova knjiga je šarena svaštara sa puno trivija i ozbiljnih informacija. S obzirom na to da je ova rubrika priručnik za folirante koji pune usta knjiškim sadržajem i posle se hvale znanjem, nećemo ih ni ovoga puta uskratiti za citat za društvo ili neku večerinku. U poglavlju o istoriji vibratora (gde takođe postoji šira istorijska perspektiva: „Samo su šivaća mašina,ventilator, čajnik i toster napravljeni pre njega!“), Peter Englund zapisuje: „Možda možemo naslutiti njihovu popularnost na osnovu činjenice da je to bio jedan od prvih aparata koji je napravljen za pogon na kućnu struju.“ I fusnota koja uz to ide, sa 140. stranice. „Koliko je rano napravljen, primećuje se po tome što prvi vibratori nisu bili napravljeni za zidnu utičnicu – takvih u početku nije ni bilo u ekeltrificiranim  kućama – već su imali dugačak kabl sa posebnim utikačem koji je bio predviđen da se utakne na utičnicu na sijaličnom grlu na tavanici.“ 

Mića Vujičić (Blic)

***********