Folirajte se, pročitali ste! (23)


Slika 1 Predhodna Sledeća 



Jednjak za planktone
Petar Đurić: Zmajevi i druge nemani, Stubovi kulture

Knjiga „Zmajevi i druge nemani“ opisana je u podnaslovu kao „sistematizacija stvorova koji čine svet trećeg carstva“. U skladu s tim, na naslovnoj strani je indijski akvarel iz 1800. godine: Demon-zmija guta govedare. Autor knjige je Petar Đurić, legenda dokumentarnog i naučnog filma TV Beograd. Poznat po svojim podvodnim istraživačkim filmovima o potonulim brodovima i gradovima. Knjiga o ovim strašnim bićima, mala je enciklopedija zmajeva i drugih nemani – nemani koje nikako ne treba zaboraviti. (O „Hibridnim vrstama“ više u 16. odeljku!)
U prvom poglavlju, u kome autor iznosi „razloge za sistematizaciju“, pronalazimo divnu rečenicu koja veli da su za onaj isti tip uma, koji je tokom milenijuma stvarao naučna i umetnička dela neprolazne vrednosti, ova bića bila deo realnog sveta. Pritom se, naravno, misli na zmajeve, koje su u srednjem veku najučeniji prirodnjaci uvrštavali u svoje zoologije, uporedo sa slonom, kitom, nosorogom i drugim, tada egzotičnim, životinjama. Počeli su da nestaju iz zooloških knjiga tek u doba prosvećenosti. „U ovom radu zmajevi i druge nemani koje pripadaju danas osporavanom bestijarijumu opisuju se i klasifikuju kao realne biološke vrste“, zapisuje Petar Đurić. 
Uz obilje slika, među kojima mi je najstrašniji crtež kineskih zmajeva, načinjenih sečenjem hartije – Petar Đurić, pored ostalog, piše o zmajevima koje nalazimo u Bibliji, zatim o demonima Sv. Antonija. O trećem carstvu na Orijentu, u Evropi i letećim zmijama i gušterima Australije. (Nikako ne treba preskočiti poglavlja: „Srednji vek: zlatno doba za Treće caratvo“ i „Anatomska distribucija tatuaža i mesto zmaja“.)
Ukoliko nameravate da se hvalite kako ste pročitali delo na osnovu informacija koje vam pruža ova rubrika, ne zaboravite proroka Jonu, jednog od „junaka“ Đurićeve knjige. Jonu je progutala, i posle tri dana ispljunula, velika riba. „Dugo se tvrdilo da je Jonina pustolovina nemoguća jer čovek ne može da prođe kroz jednjak kita, kome, je uostalom, jedina hrana plankton.“ No, lovci kitova su, jednom prilikom, rasporivši lovinu, naišli na telo svog druga, „pobelelo kao kreč od želudačne kiseline.“ (Ko se do sada nije uplašio od zmajeva – topli pozdrav s mora!)

Mića Vujičić (Blic)

***********