Dom kulture Studentski grad objavio je novelu O tempora, o mores! Ivana Antića (Jagodina, 1981), pisca koji od 2012. živi u Ljubljani. Glavni junak, hiperrealistički slikar po „profesiji“, seća se kako je kao gimnazijalac, pre dvadesetak godina, više puta bio pretučen na ulici, vezujući te batine za prijateljske i porodične razloge. Potom je slomljene arkade bauljao po gradu, „utopio se u gusti sirup noći, uvlačio se u šuplja stabla drveća u parku“, tražeći prvu benzinsku pumpu.

Čudesno je šta sve autor uspeva da smesti na šezdesetak stranica izdanja džepnog formata ove roud puzeće proze, naizgled bez čvrstog zapleta, čija centralna tema jeste retka: sklapanje drugarstva – najpre zahvaljujući jezičkim bravurama. Njegov izudarani (nepouzdani) pripovedač, kome događaji „iz tog vremena“ liče na „konture gradova koji se već danas ne mogu naći na mapi“, sâm je začuđen šta izgovara: „Sitan kriminal je poezija, organizovani kriminal je bezdušan jer gotovo da je korporativan, nisam znao da ću to reći.“

U mestu okovanom kriminalom, on vreme računa pre i posle jedne pucnjave; takođe između tuča: „Ja sam naprosto povređen u prošlosti, rekao sam im da sam mu rekao, a on je rekao da sam zarobljen u budućnosti…“ Svetloj? Pripovedajući iz frustracije, narator povezuje ondašnju popularnost hiperrealističkog slikarstva i podzemlje, dodajući svemu još jedan kontrast: tamu sopstvenog života i svetlo sa tih umetnina što savršeno prikazuju u stvari poremećenu stvarnost.

(Radar, 22. avgust 2024)