Distopija je poželjna jer pojednostavljuje stvari, jasno definiše
problem i rešenje, dok nas u jednom relativno urednom svetu, poput našeg,
stalno glođe sumnja kako smo problem, možda, mi
Kako ćemo u budućnosti
bežati s časova, živeti život muzičke zvezde, uživati u provodu, istraživati
svemir, zarađivati novac i trošiti ga – pitanja su s korica knjige Sutra Darka Macana, objavljene u
Kreativnom centru. Hrvatski strip umetnik i književnik napisao je „21 priču za
21. vek“, niz duhovitih kratkih proza o „mogućim sudbinama budućih tinejdžera“.
U uvodnoj, pod naslovom
Božidar beži sa časa, usred „opet
neke epidemije“, junak hoće da šmugne sa onlajn nastave i otkriva da je deset
od petnaest školskih drugara već zamenilo sebe digitalnim dvojnicima.
Konsultovaće Pomoćnu Pamet i dobiti avatara.
Pored pronicljivosti i
beskrajne mašte, pripovedački postupak obeležavaju epilozi. Narator se u
poslednjoj rečenici odjednom povuče iz igre, a čitalac ostane bez reči. Zato
pominjemo da je David Albahari tvrdio da fleš-fikcija obavezno mora da sadrži
nešto što izneverava čitaočeva iščekivanja, bilo u pozitivnom, bilo u
negativnom smislu.
Darko Macan odgovara da
su mu važni – rokovi.
„Ako nije zadnji čas, gotovo mi je nemoguće išta napraviti.“
Izdanje je ilustrovao
Srđa Dragović. U biografiji ilustratora saznajemo da ga „zanimaju sitni pomaci,
pogrešna skretanja i trenuci u kojima se očekivanja ne osećaju dužnim da sarađuju“.
Zadržavajući se nad tim
radovima u koloru, privučeni nizom motiva, najpre potezom crtanja kose i njene
povezanosti s oblacima – interesujemo se zašto Darko Macan, tako poznat među
stripadžijama, nije sam napravio ilustracije.
Da li da prozaista,
donekle, ipak drugačije, dublje, „do sitnica“ vidi sopstvene junake radeći na
rukopisu… Izvlačimo Floberovu opasku da o bitnim pojedinostima ne progovara.
Gospodin Ome je „nešto boginjav u licu”. Detalja nema u romanu Madam Bovari, otkriva ga docnije, u
pismu Ipolitu Tenu.
„Češće sam ilustrirao druge nego sebe, a pritom
sam pokušavao (bilo to dobro ili ne) ilustrirati ono što pisac, po mom mišljenju,
nije dovoljno naglasio“, objašnjava sagovornik. „E sad, taj je princip nemoguće
primijeniti na vlastite priče kojima nemam što dodati jednom kad su gotove, pa
posao interpretacije rado prepuštam drugima.“
U pozadini „21 priče za
21. vek“ nalazimo savršeno izgrađen ruševni, distopijski grad. Policijsku
patrolu dok po mračnim ulicama traži „one koji se ne zabavljaju“. Hranu bez
ukusa, svet krcat ljudima, decu zaduženu kreditima pre rođenja, „ljude-stabla,
uglavnom penzionere“ što daju dubok hlad. Dronove nad četvrti, tutanj bombi,
podzemna skloništa. Restorane zatvorene „u vreme tzv. zelene diktature“. Ili
dva robota, čistača ulice – nedostaje im način na koji smo mi bacali smeće.
Distopija je bitna?
„Distopija je zabavna. Mislim da je Klark rekao
da bi `dnevnici utopije bili strašno dosadni`, a izbjegavanje dosade, makar
samo vlastite, jeste glavni princip mog rada. Distopija je ujedno poželjna jer
pojednostavljuje stvari, jasno definira problem i rješenje, dok nas u jednom
relativno urednom svijetu, poput našeg, stalno glođe sumnja kako smo problem,
možda, mi.“
Mnogi su distopijski
detalji iz celog Macanovog opusa u međuvremenu postali deo aktuelne
svakodnevice. Maltene treba napraviti popis: šta postoji, šta ne.
MamaReklama, olimpijada
uzdaha, „neuropirsing u levoj obrvi“, aromatizovane suze, hromirani nokti,
selebritiji – „kad se nasmeju, Karli se čini kao da su ceo dan žvakali dragulje“.
Toster – Jakovljev stric je ostavio um nauci, da ga ugrade u mašinu, a završio
sa prženicama. Zelene diode, pohranjivanje snova u memoriju. Iritantna sintagma
„neka istaživanja“. Voda sa ukusom. Savet sa 65. stranice: „Što manje
koka-kole!“ Otvaranje apetita dve strane dalje: „Sapunjaru bih jela svakog
dana!“ Naseljavanje drugih planeta. „Sanjao sam bakalar“ – pošto pominjemo
hranu. Žbun sposoban da čita misli. Novčanica sa mogućnošću govora. Klinci bez
imena, osim ukoliko ne dobiju sponzorstvo firme pa ih nazovu po deterdžentu. Školski
izlet kroz vreme: pisac temelje fantastike koristi da se ironijski poigra i sa
samim žanrom.
Ne zaboravljamo živu
tetovažu zmaja što reži.
Kako dolazi do „vizija“
– pojava isprva pripisanih imaginaciji, ubrzo delom realnosti… (Molim vas
pazite kakva imena dajete sredstvu za otpušavanje slivnika!)
„Ponovo ću se pozvati na izbjegavanje dosade.
Najviše sam volio čitati tekstove koji bi me svako malo probudili slikom,
idejom, mišlju ili glupošću, pa se nadam da takve barem djelomice uspijevam i
sam napisati.“
Kreiranje opisanih prostora svakako uključuje
horor. Grad bez dece, zbog čega dečaka
unajmljuju za praznike. Detence svesno da je sve trgovina: „Nešto ti otmu, nešto
ti otmeš njima.“ Borba u areni „škriputavoj od suza, znoja i krvi“.
S druge strane, umeće
književnika da zaplete povremeno smesti nigde drugde do u atmosferu božićnih i
drugih praznika.
Strašno je i potucanje
kosmosom, ništa manje veštačka inteligencija: „Pomoćna Pamet je smatrala da je
glavna pamet u kući, ali posao joj je bio da se odaziva na imena koja joj ukućani
daju.“
AI persone „ugrađene u
nadgrobne spomenike“.
Nesumnjivo, kopka nas
kako razmišlja o tim ilustracijama, ali ne stižemo da pitamo. Hoće li AI, na
srpskom jeziku: VI, udarati jednako moćne onomatopeje u stripovima. Tup. Beng.
Huuuu – sovin huk, signal za opasnost iz Kapetana
Mikija. Ili zik-zik – Bob Rokovo turpijanje noktiju.
Završavamo razgovor.
Majka iz zbirke Sutra zaključuje: „Svi
smo mi svoje snove prodali.“
Naravno da pisci ne
dele stavove likova, ali deluje da se u tim rečima krije i krik Darka Macana.
„Ne bih rekao, još uvijek ih ganjam, iako s
drastično manje energije. Neki snovi i neke more su, doduše, na prodaju baš u
ovoj knjizi.“
Macanovi romani
Osim nove zbirke priče Sutra, Kreativni centar је objaviо niz knjiga Darka Macana. Pampiri, roman namenjen osnovcima,
donosi avanturu tri najbolje drugarice, uz brojne likove i pojmove iz sveta
horora i fantastike. „Posle svih muka u Dlakovuku
i Jadnorogu“, opisuje izdavač, „očekuje
ih susret s vođama vampira i hordom njihovih sledbenika, a sve je to zakuvao
jedan jezivi pampir. Kao da ta gužva već nije dovoljna, izgleda da je i Senkin
otac… ustao iz groba!“ Jadnorog: „U
osnovnoj školi Neruševac mir nikada ne traje dugo. Tek nakon što su se Senka,
Atina i Jelisaveta izvukle iz nevolja u Dlakovuku,
vrebaju ih novi neprijatelji: svemoćni Jednorog, crna Devica i jedan poludeli
lutak. Da ne pominjemo to kako jednu od njih možda čeka i… udaja!“ Još Dlakovuk otkriva da ta škola nije kao
druge: „Tamo direktorka pije slanu kafu, dok se hodnicima smucaju opake Osmorke
i divlji dlakovuci. Plus Žuta minuta,
priča o odrastanju i rokenrolu: „Žuti, glavni junak, sticajem okolnosti dobija
priliku da napiše članak za kultni rok časopis Rebel. Opčinjen izazovom, on grozničavo sastavlja svoj prvi tekst,
preispitujući sopstvene sudove i tražeći prave reči. Da li će naredni broj časopisa
uopšte izaći, od čega zavisi njegov opstanak i da li je rok zaista istina?“
(Radar, 10. septembar 2026)