Vuk Rađenović, pilot bob reprezentacije Srbije objašnjava za YellowCab kako je počeo da se bavi ovim zimskim sportom i opisuje kako pilotira bobom

Niz stazu smrti, bez kočenja!

Srpska bob reprezentacija napravila je velik uspeh na Olimpijskim igrama u Vancouveru, zauzevši 18. mesto. Naš tim bio je među onih pet koji su uspeli da se ne prevrnu na “stazi smrti”, koja je tako nazvana nakon tragične pogibije gruzijskog takmičara. Sa Vukom Rađenovićem, pilotom srpske bob reprezentacije, razgovarali smo o našem timu i pripremama u Nemačkoj na kojima je bio dok smo vodili ovaj razgovor.

 “Pripreme se svode na specificnu fizičku pripremu i simulaciju starta na poligonu, gde svako uvežbava svoju poziciju na startu i uklapa sve te elemente sa ostatkom tima”, objasnio nam je Vuk Rađenović, inače student na Fakultetu za sport u Brisbaneu, u Australiji, gde živi (oženjen je australijskom bob pilotkinjom!).

Naravno, odmah sam ga upitao kako je uopšte došao na ideju da se bavi ovim sportom. Bob tim je u Kanadi imao veliku podršku navijača i skrenuo na sebe pažnju medija. To nije čudo: ovaj zimski sport u kome se takmičare bore da se u što kraćem roku spuste niz zaleđenu stazu “u specijalnim sankama”, kako kaže wikipedia – standardni je zimski sport na Olimpijskim igrama još od davne 1924. godine. No, u Srbiji se, na neki način, i dalje smatra poprilično “egzotičnim”...

“Moj otac je počeo da se bavi bobom 1978. godine. Tako da nije čudo što sam došao na ideju da se i ja bavim tim sportom. On je 2001. godine organizovao testiranje za svoj tim i ja sam bio drugi! Od te 2002. godine, konstantno sam u timu, kao pilot”, kaže za YellowCab Vuk Rađenović.

Najkraće biografije ostalih članova srpskog bob tima, koje je u našem razgovoru pomenuo Rađenović, više su nego zanimljive. Radi se o vrhunskim sportistima, spremnim takmičarima, koji su se, pored uspeha u bobu, već istakli odličnim rezultatima, postignutim u drugim disciplinama.

“Članovi ekipe su Damjan Zlatnar, slovenački šampion na 110 metara sa preponama i dvostruki olimpijac u toj disciplini. Uroš Stegl, zatim Igor Šarčević, koji je 2010. godine bio deveti na Evropskom prvenstvu u atletici, u disciplini desetoboj. Slobodan Matijević, desetobojac, Jovan Golušin, igrač američkog fudbala, Miloš Savić, naš šampion na 100 metara, Miroslav Novaković, nekadašnji rekorder na 110 metara sa preponama, aktuelni šampion i naučnik u domenu hemije na Hemijskom fakultetu u Beogradu”, kaže Vuk Rađenović za Yellowcab.

Tokom Olimpijade mnogo se govorilo o bob timu, velikom uspehu, ali i nekim od problema čije bi rešavanje dalo još bolji rezultat.

“Na Olimpisjkim igrama u Vankuveru zauzeli smo 18. mesto što je prepoznato kao uspeh, iako bismo, uz malu pomoć države, mogli da osvojimo i jedno od prva tri mesta. Novinari su nas konstantno pratili, Telenor nas je maksimalno podržavao, postavio na sva vidljiva mesta, kao što ste mogli da primetite… Ljudi su nas pratili, a sve to nam, naravno, puno znači i zahvalni smo! Ali, bojim se da država opet nije stala iza nas i sve što smo dobili – jedino su novi i veći kriterijumi, želja da se još bolje pokažemo!”

Ko je bar jednom gledao start trke na TV-u, sigurno će se setiti takmičara koji guraju bolid i zatim uskaču u njega, nakon čega sledi vrtoglavo spuštanje niz stazu. Iskoristio sam priliku da upitam šta je zadatak pilota bob tima.

“Zadatak svakog člana posade je da što brže pogura bob na startu, radi ubrzanja; naravno i pilot gura… Posle toga, pilot ima dve ručke kojima pomera prednje klizaljke i time upravlja bolidom. Zadatak ostalih gurača je da samo sede i da se što čvršće drže. Naravno, nema naginjanja u bobu, kao u filmu Cool Runnings! Nema kočenja na stazi – to je strogo zabranjeno, preti automatska diskvalifikacija. Koči se tek posle prolaska kroz cilj.”

Postoje dve discipline: dvosed i četvorosed. Muškarci se takmiče u obe discipline, a žene samo u dvosedu. Maksimalna dužina četvoroseda je 3,8, a dvoseda 2,7 metara, dok bob staza idealne dužine treba da ima između 1200 i 1300 metara, sa ukupno petnaestak krivina. Kad smo već kod krivina – priznao sam Vuku Rađenoviću da mi vožnja izgleda opasno i upitao ga kako uspeva da se nosi sa strahom. Dao je zanimljiv odgovor…

“Pravilo u bobu je da se muškarci boje: neki manje, neki više, a da žene istinski uživaju. Jedino su one uvek nasmejane.”
 
Mića Vujičić (YellowCab, decembar 2010)