Lev Grosman, poznati američki pisac i književni kritičar nedeljnika Tajm, govori za Nin o svom romanu “Mađioničari”
Fantastika je bila na margini
Homer, Bart, direktor Skiner, Mo, profesor Frink i Nil Gejmen udružuju snage u 492. epizodi “Simpsonovih” da bi napisali popularni roman za mlade sa primesama fantastike i tako zgrnuli lovu. Naravno, treba im i Peti Buvije, pored ostalog, stručnjak za fantasy, koja će se pridružiti čim nokautira svog zeta Homera Simpsona. U jednoj sceni, na policama njene kućne biblioteke, primetićemo i knjigu Leva Grosmana, poznatog američkog pisca, novinara i književnog kritičara američkog nedeljnika Tajm. Naslov “The Magician King”, objavljen prošle godine, nastavak je njegovog hit romana “Mađioničari”.
BESTSELERI Lev Grosman rođen je 1969. godine. Odrastao je u predgrađu Bostona, a danas, kako kaže, živi u Bruklinu, u staroj, škripavoj kući, sa suprugom i dve ćerke. Komparativnu književnosti i postdiplomske studije završio je na Harvardu i Jejlu. U dvadeset osmoj godini objavio je svoj prvi roman “Warp”, a njegova druga i treća knjiga postale su svetski bestseleri. Izdavačka kuća VBZ objavila je Grosmanov triler iz 2004. pod naslovom “Kodeks”, baš kao i roman “Mađioničari”, objavljen pet godina kasnije, koji se ubrzo našao na bestseler listi Njujork tajmsa.
“Mađioničari” su otvorili fantastičnu sagu o Kventinu Koldvoteru, inteligentnom sedamnaestogodišnjaku koji razbija dosadu svakodnevnice čitajući cikluse fantatičnih romana o magičnoj zemlji Filoriji. Sasvim neočekivano, završava u “paralelnom svetu”, na tajnom fakultetu za čarobnjake koji se nalazi usred Njujorka. Na četiri stotine stranica, Lev Grosman strpljivo, precizno i duhovito gradi svoj fantastični svet. Kada je prvi put zakoračio u svoje magično carstvo, kada je povukao prvu liniju o Kventinu i njegovim prijateljima – pitanje je kojim smo počeli razgovor.
„Počelo je davno, još 1996. godine“, kaže za Nin Lev Grosman. „U to vreme studirao sam književnost i čitao puno onih važnih dela i pisaca, poput Džemsa Džojsa, Virdžinije Vulf i Ernesta Hemingveja. Voleo sam te knjige, ali sam shvatao da želim da ispričam drugačiju vrstu priče. Nešto što bi više bilo nalik romanima Klajva Steplsa Luisa i Terensa H. Vajta. Rešenje do koga sam došao bilo je da napišem roman koji bi imao veze sa fantastikom, a da to probam da učinim onako kako bi to izveli Vulfova ili Džojs; stilom koji bi bio sličan, sa grubljim realističkim crtama, psihološki precizno. Pokušao sam da zamislim šta bi se dogodilo da je Ernest Hemingvej otišao u Narniju. Kako bi je opisao?“
Na jednom mestu u romanu “Mađioničari” narator saopštava da sa iskustvom koje je stekao na fakultetu za čarobnjake (Brejkbils), ali i sa znanjem malo stvarne magije, glavni junak Kventin čita Plovera i njegove priče o čudesnoj zemlji Filoriji sa dozom kritike. Doza kritike – upravo bi to moglo biti ono što izdvaja fantastiku Leva Grosmana od drugih dela koja pripadaju ovom žanru. Kao izuzetan poznavalac literature koju je Cvetan Todorov vezivao za onu neodlučnost koju oseća biće kada se nađe pred naoko natprirodnim događajem (a poznaje samo zakone prirode) – Lev Grosman se vešto igra žanrom u pozadini svoje priče. “Ako je ovo halucinacija, pomislio je, onda ima odličnu rezoluciju.” Da li bi se moglo reći da su pojedine digresije zapravo laki eseji o fantastici?
LAVIRINTI “Mislim da je fer reći tako nešto. Postoji nivo na kome “Mađioničari” jesu kritika fantastike, baš kao što su “Nadzirači” zapravo strip o stripu. Kventin odrasta čitajući fantastiku, tako da mora da uvidi razliku između fantastike i stvarnog života”, objašnjava Lev Grosman. “Razlike postoje, a takva vrsta kritike ukazuje upravo na tako nešto. Međutim, moj roman, baš kao i pomenuti strip, pre svega jeste delo koje će da zabavi – ono je primer upravo onoga što kritikuje! Eseji su u potpunosti u službi priče.”
Lavirint, ogledalo, igra sa već napisanom pričom Kristofera Plovera o čudesnoj zemlji Filoriji, roman u romanu – u kakvoj su vezi “Mađioničari” i postmoderna?
“Postmodernizam, ne volim tu reč”, odgovara Lev Grosman. “Niko ne može da definiše šta ona zapravo jeste. Ili ne baš sasvim precizno! Nisam siguran da uopšte nešto znači. Smatram da se američka književnost ceo jedan vek bori kako bi prevazišla modernizam. Drugim rečima, želi da stvori jednu vrstu literature koja bi doslovce bila post–moderna. U tom smislu, “Mađioničare” bih mogao da nazovem “post-modernim”, ali ne u onom smislu koji drugi ljudi imaju na pameti kad koriste tu reč.”
Bez sumnje, Lev Grosman jeste jedan od najvažnijih novinara američkog nedeljnika Tajm. Pre svega, književni kritičar i pisac komentara vezanih za nove tehnologije, ali i autor mnogobrojnih članaka sa naslovnica čuvenog magazina. U stilu novog žurnalizma, pisao je o Džonatanu Frenzenu, “velikom američkom piscu”, kada se autor romana “Sloboda” našao na naslovnici, baš kao i o Marku Zakerbergu, kada je osnivač Fejsbuka proglašen za Tajmovu ličnost godine. Pišući o mngobrojnim fenomenima, poput fan-fikcije, Lev Grosman nije zaboravio ni Harija Potera. Njegovi “Mađioničari” često se dovode u vezu sa romanima Dž. K. Rouling. Grosmanu takva poređenja ne smetaju. Naprotiv, kaže da ih pozdravlja.
“Volim Harija Potera! Kada sam počeo da pišem “Mađioničare”, te već pomenute 1996, Roulingova još uvek nije objavila Potera, ali kako su se njene knjige pojavljivale, sve su više i više uticale na mene. Uhvatio sam sebe kako u svom romanu zapravo pišem odgovor na njih. Na sreću, Roulingova je ostavila puno prostora u toj priči o obrazovanju mađioničara za pisce koji nameravaju da se igraju istom temom.”
Grosman je za novembarski broj Tajma izabrao pedeset najboljih inovacija 2011. godine. Feljton ilustruje koliko se današnji stvarni svet malo razlikuje od fanatstičnog sveta iz njegovih romana. Magično ogledalo koje razgovara sa vlasnikom, prezentujući mu svakog jutra dnevnu agendu i zdravstveno stanje. Leteća jahta, solarni šator, najnoviji Nasin rover za Mars i olovka nove generacije koja pamti sve što nacrtate na papiru bilo koje vrste – samo su neki od pronalazaka koji su obeležili prošlu godinu. Kakva je budućnost fantastike u takvom svetu? Džoš, jedan od junaka “Mađioničara”, kaže kako je, u međuvremenu, previše ljudi čitalo Tolkina…
“Mislim da je fantastika dugo bila na margini. Ljudi su decenijama obraćali malo pažnje na nju, a i kada jesu, nisu je shvatali ozbiljno. Ipak, fantastika je danas poprilično u centru pažnje. Upravo onoliko koliko je kraj dvadesetog veka prigrlio naučnu fantastiku, dvadeset prvi vek prihvata takve romane kao dela koja imaju odgovore na pitanja. U najmanju ruku, čak i kada nemaju prave odgovore, romani fantastike postavljaju prava pitanja.”
Mića Vujičić (Nin, 9. februar 2012.)