Trolejbus za Medaković III

Mirko Kovač: Pisanje ili nostalgija, Fraktura

Knjiga pod naslovom „Pisanje ili nostalgija“ sačinjena je od sedamnaest eseja Mirka Kovača, jednog od najboljih eks-jugoslovenskih pisaca, koji već u uvodu napominje da će u tekstovima biti i memoarskih natruha. „Kada bih se usudio uzeti Marloovu dosjetku antimemoari kao žanrovsku natuknicu, možda bi to i ovaj rukopis jasnije odredilo, a ovako sve ostaje negdje između eseja i pokojeg Mnemosinina treptaja, kako je Nabokov volio reći“, beleži pisac, dodajući da je mnoge slike iz svoje prošlosti pretakao u literarno štivo. Obilato je upotrebljavao „autobiografsko ja“ – jedno od najvažnijih obeležja Kovačeve proze.

U „Pisanju ili nostalgiji“, Mirko Kovač, pored ostalog, piše o generaciji pisaca kojoj je pripadao (Kiš, Pekić, David), ali i o drugim ličnostima iz kulturnog i političkog života bivše Jugoslavije. Tekstovi, koji su na granici eseja i priče, portreti su i Miodraga Bulatovića, Tanasija Mladenovića, Oskara Daviča...

Mirko Kovač je sjajan pripovedač, ali i oštar polemičar. Zbog toga se puno pričalo o ovoj knjizi. Ukoliko nameravate da se na račun ovog stupca pohvalite kako ste pročitali „Pisanje ili nostalgiju“, obavezno napomenite da je jedan od najlepših tekstova onaj o Milovanu Đilasu. U sklopu portreta, pisac je zabeležio da je Đilas voleo manje poznate Andrićeve pripovetke, pogotovo one o fratrima. Nakon što mu je Kovač poklonio svoju knjigu priča, Milovan Đilas je najavio svoj dolazak u njegov stan koji se nalazio u naselju Medaković III. Insistirao je da dođe gradskim prevozom koji je voleo – što duže relacije. Činilo mu se da u trolejbusu najbolje rešava probleme vezane za pripovetke koje je tih dana pisao.

Sedeći u lepoj starinskoj fotelji, Đilas je pohvalio jednu Kovačevu storiju, skrećući mu pažnju i na pogrešku koju je napravio. „Vi na jednom mjestu opisujete vašeg junaka koji je nešto pomislio i navodite njegovu pomisao, ali to ne može kad ste već izabrali da pričate u prvom licu“, rekao je Đilas. „Vi kao pripovjedač u prvom licu ne možete napisati što je vaš junak pomislio, možete samo što ste vi pomislili.“

Čim je izašao, Mirko Kovač je zabeležio ovaj razgovor. Zatim je pronašao tih nekoliko rečenica u pripoveci, podvukao ih i ispravio za novo izdanje. Sporno mesto, ipak, nije ispravio u jednom pasusu. To je učinio namerno, kaže, kako bi ostao veran ugovoru sa književnošću po kome može da odstupi od pravila kad god želi.

Mića Vujičić (Blic, 25. mart 2012.)