Priča zbog kojе skočiš iz sna
Raša Popov: Kad sam padao u fras, Bookland

Knjige Raše Popova imaju neobične naslove. „Bio sam srećni konj“, „Žabac koji ne zna da ćuti“, ili „Trulež zglave“. Najnovije delo „Kad sam padao u fras“ nastavlja se na taj niz. Iako je pisac u književnom svetu pre svega poznat kao pesnik sa duhovitim rimama i satiričnim pogledom na stvarnost, reč je o proznoj knjizi u kojoj su izneta autobiografska sećanja na period između 1941. i 1945. godine. Od „Gubitka slobode“ do završne celine „Žrtve“ ređaju se motivi koje na kraju povezuje napomena sa početka knjige, kratko objašnjenje pojma fras, umesto uvodnog citata. Pasti u fras – biti užasnut teškim iskustvom – objašnjava „legenda“ nakon koje slede upečatljive priče. One sklapaju uzbudljivu sliku jednog detinjstva čiji je deo okrznuo Drugi svetski rat i indirektno postavljaju pitanje vezano za posledice stanja stresa nakon doživljenih šokova. 

Čitaoci koji vole televizijske priče Raše Popova pronaći će u ovoj knjizi prepoznatljiv stil pripovedanja. Oslobođen tereta fikcije, pisac i na ovom mestu pokazuje svoj pripovedački dar, počinjući od prvog dana rata, sa slikom aviona koji nadleću selo, da bi završio sa nekoliko storija koje je čuo na svetskom kongresu PEN-a 1965. godine. Osećaj za priču koja prevazilazi autobiografiju, svaštarski pristup građi, mnoštvo neobičnih digresija, a najpre sposobnost da se sopstveni život i svet ogole do kraja – odlike su koje ovu knjigu čine izuzetno čitljivom.

Zapamtite ponešto od toga ukoliko nameravate da se shvalite naokolo kako čitate knjige, na konto ovog instant stupca, naravno! O Raši Popovu se često priča. Vodio je „Dnevnik“, uređivao sabrana dela Sigmunda Frojda i radio kao lektor srpskog i hrvatskog jezika u Londonu, Birmingemu i Notingemu. Prevodio je sa italijanskog jezika strip Hane i Barbere o psima Ogiju i Dogiju, pravio TV serije za decu. „Kad sam padao u fras“ njegovo je najnovije delo u kome otvara fioku sa najstrašnijim sećanjima. Sa pričama zbog kojih se noću skače iz sna.   

Mića Vujičić (Blic, 24. jun 2012. )