Nin (proza)
"Priče sa Galiole" Arsenija Jovanovića



Танка плава линија
Арсеније Јовановић: Приче са Галиоле, Геопоетика


Приче са Галиоле дефинисане су у поднаслову као вертикални путопис. Арсеније Јовановић, позоришни, телевизијски, радијски и филмски редитељ, али и преводилац, фотограф и композитор електроакустичке музике (поред осталог, у филмовима Дрво живота и Танка црвена линија Теренса Малика) – објавио је своје „бродске дневнике“: сећања на авантуре и путовања чамцима и бродицама на којима је увек било исписано име Галиола. На близу две стотине страница поређао је низ краћих поглавља, почињући своје путовање сном у коме се јавља последња Галиола, начињена од племенитог дрвета, која је мирисала као добри стари инструменти све док је нису испрали ветрови, вода и сунце. На корицама књиге, Драган Великић записује да су Приче са Галиоле студије о поморству, бродски дневник, авантуристички роман, мемоари и водич за пловидбу. Јовановићева књига садржи у себи понешто од свега тога и једну заједничку тачку у којој се сва мора пресецају. То је реч борба, јер брод јесте „чудо само док је у сукобу са водом и морем, док им се супротставља, док се бори за опстанак“. Кад тога нема, није ништа друго него макета у поморском музеју, записује путописац, напомињући да никада није желео највеће лађе. „Кад брод прерасте извесне димензије, престаје да буде брод.“ Управо тим нарочитим погледом након кога се највећи брод указује као макета, Арсеније Јовановић је успоставио своју приповедачку димензионалност, претварајући сећања у књигу узбудљиве есејистичке прозе. 
   


Мића Вујичић (Нин, 16. август 2012.)


среда, 6. децембар 2017.

U novoj knjizi esejističke proze, Radoslav Petković odgovara „na šta sve misli kada kažu Prvi svet
уторак, 28. новембар 2017.

Majstori iz romana Tiho rušenje Ivice Prtenjače – mogli bi da budu jedini majstori koji vam ne sme
понедељак, 13. новембар 2017.

Moderni klasiciKao kamenIzdavačka kuća Plato objavila je važnu knjigu: roman Stoner Džona Vilijamsa
понедељак, 9. октобар 2017.

Živa mrtva prirodaNobelovka Herta Miler opisuje rumunsko društvo poslednjih dana Čaušeskuove diktat