Dragstor Beograd (non-stop!)

Bogdan Tirnanić: BEOGRAD ZA POČETNIKE, Dereta

„Beograd za početnike“ definisan je u podnaslovu kao bedeker kroz nostalgiju. Knjiga Bogdana Tirnanića, pronicljivog publiciste i jednog od najslavnijih domaćih kolumnista, sastavljena je od tridesetak eseja o Beogradu. Pisac, nekada glumac (Rani radovi, Opozicija u Crnom bombarderu) i filmski kritičar (Radio-TV revija, 1992, Ponovo mrtav Keneta Brane: „Prosto ne mogu da zamislim šta će Kenet Brana učiniti da postane novi ser Stenli Metjus. Ali će nešto učiniti – nema šta. Jer, on je novi Smajli, najčuveniji engleski špijun. Propevaće kao Džon Lenon. Prava vidrica.“) – otvorio je „Beograd za početnike“ tekstom o bioskopu. „U bioskopu 20. oktobar tradicionalno se prikazuje đubre, to jest najbolji filmovi na svetu.“ Eto prvog citata, ukoliko poželite da se i ove nedelje pohvalite kako ste pročitali neku dobru knjigu, na konto našeg instant stupca, naravno. Dodajte da je ovde reč o gluvarenju, Zvezdi i Bebi Lončar. Dedinju, Dušku Radoviću, Adi, Klubu književnika, Žiki Stripu, istoriji filma na Čuburi i dočecima Nove godine. O tome šta je geto, šta grafit i zašto je važna Kinoteka. Tirnanić zaključuje da je Beograd postao velegrad kada je u njega stigao andergraund. Taj termin u svetu označava svašta, pa i podzemnu železnicu: „Pošto se u Beogradu pod podzemnom železnicom podrazumeva klozet kod Narodnog pozorišta, za andergraund je moralo biti izmišljeno nešto drugo. Izmišljeni su podzemni pešaci.“ Tako smo stigli do dragstora, „izvorne srpske reči, poput bureka ili aeroplana, kojoj su Ameri izmenili smisao“ i njome nazvali apoteku. Od prodavnice koja radi non-stop, pa do istorije umetnosti, Bogdan Tirnanić je duhovito, inteligentno i sa strašću opisao sve deliće Beograda. Njegovi eseji predstavljaju kratke i nepretenciozne eseje o fenomenima koji su obeležili istoriju grada. Pored prepoznatljivog humora (nijansa koja će se teško ponoviti), „Beograd za početnike“ jeste i knjiga sećanja čiju količinu pisac pažljivo dozira. Tako se tek ponekad pojavi scena u kojoj se dečaci, zaluđeni Balom na vodi, veraju po zapuštenim tavanima i tamo pronalaze celuloidne rolne. Jednom prilikom čak i Oklopnjaču Potemkin.

Mića Vujičić (Blic, 28. oktobar 2012.)