Метла без дршке
Џ. К. Роулинг: УПРАЖЊЕНО МЕСТО, Evro-Giunti

Након седам књига о Харију Потеру, британска списатељица Џ. К. Роулинг објавила је роман под насловом Упражњено место, своју прву „књигу за одрасле“. Фантастични свет младог чаробњака заменила је за скупштину општине, а школу магије за општински катастар. Метафорички речено, изводећи дивљења вредну аутопоетичку вратоломију, сишла је са замка свог измишљеног света до најнижег органа локалне самоуправе. Уместо за полетање, метла је послужила да се њоме почисте животи становника једне „месне заједнице“. Мали Пагфорд, „ушушкан у долини између три брда“, заменио је бескрајни Хогвортс, док се Роулингова одлично снашла на малом простору. Љубитељ Харија Потера кисело ће се насмејати када већ у првом поглављу, уместо на свог омиљеног јунака, налети на покојног општинског одборника, али зато неће остати ускраћен за локалне трачеве и ситна политичка препакивања.

Упражњено место почиње изненадном смрћу Барија Фербрадера који се „већи део викенда мучио с пулсирајућом главобољом, трудећи се да пре рока доврши чланак за месне новине“. Смрт одборника чије је место упражњено, пробудила је уснулу варошицу. Вест је почела да кружи Пагфордом и да стиже до домова породица које су на најразличитије начине биле повезане са локалним политичарем, директором филијале једине преостале банке и тренером женског веслачког клуба. Већ на почетку, са првим верзијама приче о смрти које су се разликовале у нијансама, списатељица је почела да се игра са приповедачем и јунацима. Бизарно уживање у препричавању трагичног догађаја из уста једног од очевидаца, друга јунакиња оценила је као комерцијални аспект приче: „Није га кривила. Њихова надокнада за то ужасно искуство било је право да људима причају о томе.“ Управо на том месту појавили су се први редови одштампани искошеним слогом: хипокризија, као једна од основних црта карактера становника Пагфорда, материјализовала се у кратким редовима исписаним италиком. 

Уз такво, крајње прецизно профилисање јунака, исцрпан опис њихових сложених односа и занатски вешто вођење приче, Упражњеном место обележава и умерена духовитост, наговештена цитатима који отварају поглавља. (Џ. К. Роулинг цитира чланове закона о општинској и локалној самоуправи из пера Чарлса Арнолда Баркера – седмо издање.) Стављајући читав један градић на длан, списатељица је стрпљиво и пажљиво склопила  мозаик друштва. Широка перспектива увукла је у себе адвокате, каријеристе, наркомане, силеџије, продавце у бакалници, емигранте, професоре, локалне новинаре, финансијске саветнике, социјалне раднике, тинејџере, сцене секса, фејсбук, мејлове и сенку економске кризе.

Роулингова је, без сумње, поделила и публику и критику. Упражњено место критичари гласно секу или величају, питајући се колико роман има сличности са хистеричним реализмом, а колико са делима Чарлса Дикенса. На једном месту, прича о покојном одборнику Барију и његовим земљацима пореди се са Градићем Пејтоном, премда би пре могла да подсети на филмове Мајка Лија. Бар када је о реализму кухињске судопере реч. 

Мића Вујичић (НИН, 8. новембар 2012.)