#UhvatiMeAkoMožeš
Miša Gleni: Darkmarket, Samizdat B92
Sve je kao u nekom dobrom krimiću! Miša Gleni, istaknuti novinar i istoričar, autor knjiga "Pad Jugoslavije" i "MekMafija – kriminal bez granica", opisao je u svojoj knjizi kako su hakeri postali nova mafija. "Darkmarket" je publicističko delo u kome nalazimo ponešto od atmosfere dobrog kriminalističkog romana. Imamo, na primer, narednika Dosona, koji u prvom trenutku nije ništa znao o sajber kriminalu, ali koji jeste bio prvoklasni detektiv odeljenja za ubistva sa mnogo godina službe iza sebe. Sad ima posla sa karticama, bezbrojnim nizovima brojeva, mnoštvom osetljivih podataka koji ne bi smeli da budu u posedu jedne osobe. Naravno, kao u žanrovskoj priči, u jednoj "uspavanoj varoši" srećemo i nezbežnog sudiju kome će morati da predoči kristalno jasne dokaze. "Štaviše", piše Miša Gleni, "uvek su postojali realni izgledi da će te dokaze predočiti nekom odrtavelom oblasnom sudiji koji ima teškoća i s daljinskim upravljačem za televizor, a kamoli s pristupanjem elektronskoj pošti." Eto, počnite da prepričavate "Darkmarket", ukoliko se i ove nedelje hvalite kako čitate knjige, koristeći informacije koje vam nudi naša instant rubrika. Zamislimo da ovog puta pričate sa starim prijateljima, onima sa kojima ste u detinjstvu igrali video igrice u luna–parku. Street Fighter, na primer, kao Glenijev junak koji će kasnije usavršiti posao... Ili video-igre sa starih kompjutera, snimljene na kasete, čije će umnožavanje stvoriti sajber podzemlje i supkulturu krakera. To je tek uvod u temeljnu priču o sajber kriminalu, sajber ratovanju i sajber industrijskoj špijunaži – knjiga bazirana na susretima i razgovorima sa što više "lopova, policajaca, dvostrukih agenata, advokata, hakera, krakera i prozaičnijih prestupnika". "Darkmarket" je i storija o jednom vremenu u kome se poslodavac nervira što zaposleni uludo troše vremene na društvenim mrežama. Kako zna da bi zabrana Fejsbuka dovela do pobune u firmi, dozvoljava im pristup od podneva do dva, baš kad pada pauza za ručak. Uzbudljiv publicistički "krimić" o našem dobu, recite na kraju, sa rečenicama tipa: "Sve u stanu je odavalo da tu živi neženja. Ni slučajno nije bio svinjac, ali stvari su bile razbacane naokolo. Nema tu ženske ruke, pomislio je Doson." Potom na krevetu primeti dva laptopa...
(BLIC, 15. decembar 2013.)