Lovorike i trnje (hronika nagrađivanja)

Kako pisati s Ninovom nagradom

"Šest živopisnih priča koje čine zbirku `Ovo nije veselo mesto` predstavljaju najmlađeg dobitnika Ninove nagrade i jednog od najprevođenijih pisaca svoje generacije u punoj kreativnoj zrelosti" –  piše na koricama najnovije knjige Vladimira Arsenijevića, književnika koji je dobio Ninovu nagradu kada mu je bilo dvadeset devet. Kako primiti najvažniju nagradu za prvi objavljeni roman i "preživeti" u književnom smislu?

"Tako što ćete odmah na početku shvatiti da nije stvar u Ninovoj nagradi kao takvoj, niti u vama samima, na kraju krajeva, pa ni u vašoj knjizi, već u načinu na koji funkcioniše javnost", kaže Vladimir Arsenijević za Blic Knjigu. "Ja sam za tu javnost, međutim, tek ovlašno zainteresovan, kao i za sistem nagrada, uostalom. Jedna moja knjiga dobila je tu nagradu, druge nisu. Za mene se cela priča tu završava." Arsenijević napominje da je i za autora, i za nagradu, najbolje kada vam do njih podjednako nije stalo. I kad ih dobijate i kad ih ne dobijate. "Ja nagrade nikada ne bih odbijao, ali nisam ni najmanje nesrećan, niti osećam da mi nešto nedostaje, kad me zaobilaze. Jednostavno ne razmišljam o tome."

Pisac se seća da je njegov roman "U potpalublju" nastao u dva navrata. "Prva verzija knjige, koja je imala pedesetak stranica i zvala se "Cloaca Maxima", napisana je tokom prve polovine 1992. godine u Beogradu kao moj prilog na konkursu za ratnu priču koji je tada raspisao beogradski radio B92. Druga verzija pretrpela je mnogobrojne izmene i dodatna poglavlja", objašnjava Arsenijević za naš stubac. Napominje da je tada promenio i naslov u "U potpalublju". Knjiga je objavljena u proleće 1994. u izdanju beogradskog Rada, a početkom sledeće nagrađena je Ninovom nagradom. 

Dok prelistavamo novo izdanje romana "U potpalublju" koje je objavila izdavačka kuća Booka, Vladimir Arsenijević kaže da se njegova nova knjiga "Ovo nije veselo mesto" sastoji od šest dužih pripovedaka koje se dešavaju na različitim mestima na planeti Zemlji, u rasponu od gotovo stotinu godina. Književni dodatak Njujork tajmsa predstavio je svojevremeno Arsenijevića "kao emotivno angažovanog, ironičnog i elokventnog svedoka spektakla zemlje koja proždire sopstveno srce", a književna kritičarka Blica Irena Javorski ocenila je njegove nove priče kao komunikativne i stilski ujednačene.

(Blic, 10. avgust 2014.)