Nin (proza)
"Banatorijum" Uglješe Šajtinca


Priče sa dalekog severa

U novoj prozi, Uglješa Šajtinac opisao je mozaike banatskih sela, olupine jednog sveta, ali i njihove fantastične odraze

„Lovci na blago bili su uostalom brži od mene. U grobnici usečenoj u padinu sedim i pušim“, saopštava nam narator priče Švapsko groblje koju je Uglješa Šajtinac napisao u zimu 1995. Kratka proza iz zbirke Čemer opisuje kako se glavni junak spustio u kosturnicu i ostavio pola prsta ispod teškog kamena u srcu kapele, pokušavajući da se domogne naci-blaga o kojem je maštao kao dečak. Još je pre dvadeset godina njegov pripovedač rekao: „Ja iz duše svoje tražim izlaz, kapiju gvozdenu...“ i urezao u prozu reči utroba, škrgut zubima. Tragove tih motiva pronalazimo i u Šajtinčevoj najnovijoj knjizi Banatorijum (izdavač: Arhipelag).


U priči o poseti Solunu na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, lik-pisac siguran je da tu neće pronaći svoj zaplet, jer ga groblja koče; „osećam mrtve i smetaju mi turisti“. Kao u Švapskom groblju, prepoznaje nekakav drugi život, na dnu, u šupljim kostima, gde još ima života za sićušna morska bića. I u Banatorijumu nalazimo igru s mrvicama avanturističkog žanra. Ne samo dok pisac citira Džeka Londona ili dijalog iz Blaga Sijera Madre. Odmah na početku, likovi se uvlače u olupinu stare zgrade.


Postoje u novoj prozi Uglješe Šajtinca radnje koje se stalno ponavljaju, poput oblačenja dukserice kupljene kod Kineza, ili majice (pamuk uvozni, print: Florida), ali ono što neke od ovih priča čini zaista odličnim jeste piščeva hrabrost da duboko zaroni u stvarnost, vrati se i opiše njen odraz. Najpre donosi slike sa severa, tu prašinu, tugu, memlu, težak vazduh iz starih kancelarija, mozaike banatskih sela sa sve manje kamenčića svake godine – da bi potom napravio sjajnu skicu onoga što njegovi junaci zapravo vide u takvim krhotinama.

Na primer, olupina zgrade s početka, gigantska je školjka, kornjačin oklop, „utroba neke ogromne oklopljene životinje u kojoj su se nekad sporo i značajno, poput šestonogih zglavkara, kretali činovnici u štofanim pantalonama“. Kada iz banje kraj nakrivljene barake upala je u zemlju i stoji kao odbačeni deo neke svemirske stanice. Kao u ogledalu, pričinjava mu se džinovski skelet nekakvog panonskog kita, a kako knjiga odmiče, čak i otvorena stranica u vordu liči na ždrelo, sporemno da proguta. Njegov junak postaje nalik bubi koja se valja u opojnom prahu.

Ovakvi odrazi stvarnosti važni su zbog toga što se postepeno materijalizuju. Upravo kada pisac odluči da se uhvati u koštac s najstrašnijim slikama svakodnevice, dolazi do efekta koji bismo mogli nazvati spajanjem bića i senki (kako to neko tiho kaže). Petogodišnji dečak pravi od plastelina figuru dinosaurusa koju će zgnječiti nečiji udarac šakom o sto. Ostaće samo bezoblični ostaci, oni koje pisac prepoznaje na severu, na „morskom dnu“, od kojih će napraviti oblike.

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971) pisac je posebnog dara, opuštene ruke, jakih slika i lirskog izraza koji je u većini priča pažljivo premeren. Upravo jedna od storija pokazuje da su njegovi doživljaji sveta toliko snažni da jednostavno ne trpe koncepte ili prozu čiji bi temelj bio u igrama reči. On ne izbegava dijalekat ili sleng – retko kad pretera; u Banatorijumu je duhovit, tamo gde za crni humor ima mesta. 

Tiho se čuje muzika s kasetofona, oseća duh osamdesetih i na mozaik, sastavljen od kamenčića i odraza, dodaju sećanja iz detinjstva. Treba zastati pred „miražima“  ogromnih čeljusti, ždrela i oklopa gigantskih reptila i džinovskih školjki, pa stajati nepomično, poput junaka na nekakvom pomenu koji gleda šljuke na jezeru i primećuje kako njihov odraz stvara iluziju da je reč o kartama za gatanje. „Nekakvim slikama koje u tom poretku treba nešto da znače.“

Mića Vujičić (Nin, 12. mart 2015.)


петак, 12. август 2016.

Knjiga Aleša Štegera o danu provedenom s emigrantima na autobuskoj staniciBušne cipeleSlovenački kn
четвртак, 4. јун 2015.

Umetnost osluškivanja trotoaraDragan Velikić: Islednik; LagunaPisac nastavlja spisak hotela ko
недеља, 15. март 2015.

Priče sa dalekog severaU novoj prozi, Uglješa Šajtinac opisao je mozaike banatskih sela, olupine je
недеља, 15. фебруар 2015.

Prvi pucnji po ParizuIzdavačka kuća Booka objavila je Pokoravanje Mišela Uelbeka, pisca koji se naš