Klasik iz 1961.
Napulj u venama
Pričalo se da je novinar Gambardela iz Sorentinovog filma Velika lepota u stvari Rafaele la Kaprija (1922), italijanski pisac, radio i TV autor, čiji je zapaženi roman Smrtno ranjen nedavno objavila izdavačka kuća Clio, u prevodu Ane Srbinović. Reč je o delu prvi put štampanom 1961., početku trilogije smeštene u Napulj, grad koji „smrtno ranjava ili uspavljuje.“ U njegovom središtu nalazi se nedoumica: otići u Rim ili ostati, uz detaljan, sočan opis života grupe mladića nakon Drugog svetskog rata.
Oni rone, love harpunima, razgovaraju o devojkama, razglabaju o Hemingveju i dobuju prstima po naslonu ligeštula. Igraju karte, kibicuju pokeraše, prepričavaju legende o lokalnim mangupima i gangsterima, sakupljajući krhotine zaostale posle bombardovanja. Ponekad uspeju da se približe skrivenim dvorcima i njihovim mračnim tajnama iz doba Musolinija. Spuštaju se ispod površine, na šesnaest metara. „Pod vodom zaboraviš čak i da si živ, zar ne?“
Rafaele la Kaprija često uspeva da opiše celu panoramu u jednoj kratkoj rečenici,. Čuje se vika s plaže, iz daljine, pa pripovedač zaključuje da svi nedeljni kupači imaju dečije glasove. Tišina kuhinje ispunjena je „žalopojkom mlina za kafu“.
Na sredini knjige igra najbolju igru. Glavnom junaku, posle zarona, biva oštećena bubna opna i svi dotadašnji obrisi, odsjaji sa dna i tajanstvene senke počinju da se delimično materijalizuju, postaju stvarnije, dok grgoljenje u ušnoj spirali zamućuje reči izgovorene u realnosti. Iz mora, iz vode u glavi, narator na sledećoj stranici „uranja u fetusni mrak“. Uvo se poredi s rupom na umivaoniku, mozak sa sunđerom spremnim za ceđenje.
Zato je reč o dubokoj priči o jednom gradu, vremenu, odrastanju, prolaznosti, odlasku i povratku na uličice „u čije si vene ubrizgan.“ Bildungsroman? Rafaele la Kaprija citira stihove V. H. Odna: ...između onih za koje je život / Bildungsroman, i onih za koje živeti / Znači biti-sada-vidljiv, zjapi provalija / koju zagrljaj ne može da premosti.
(NIN, decembar 2016.)