Rastopljena
sećanja
U biografiji na
kraju knjige naglašeno je da pisac voli hibridne tekstove i da izbegava čiste
forme. Semezdin Mehmedinović, književnik rođen 1960. u Kiseljaku kod Tuzle,
koji već decenijama živi u Americi, majstor je fragmenta. „Arizona. Pitanje
koje mu policajac postavlja nakon što nas je zaustavio na cesti: Koliko imaš
pištolja u autu?“ – jedan je od bisera u novom delu pod naslovom Me`med, crvena bandana i pahuljica,
sastavljenom iz tri celine. Prva opisuje pripovedačev srčani udar, druga
putovanje sa sinom-fotografom dugim američkim, pustinjskim drumovima, a treća
moždani udar koji je doživela njegova supruga. Povezuje ih ukus cementa u
ustima, strah od zaboravljanja, priča o ljubavi.
Mehmedinovićev
opus, obogaćen autorovim crtežima, najlakše je nazvati prozom: kratkim, često
briljantnim zapisima o američkoj svakodnevici, sećanjima na ratno Sarajevo i
selidbama. Ali, zašto se sa tih listova za čitaočeve prste često lepi reč
roman? Na stranicama NIN-a, pišući o Uvodu
u drugi život Mirka Kovača, tom neodoljivom koketiranju s autobiografijom,
kroz dnevnike, pisma i snove, Igor Mandić zaključuje početkom osamdesetih da su
različiti tipovi diskursa, od kojih je sačinja pomenuta „autobiografska fikcija
ili fikcionalna autobiografija“, objedinjeni „tako snažnim magnetizmom
propovjedačeve ličnosti, da im to daje cjelovitost koja je potrebna za romansijersko
osjećanje svijeta i za potpunost čitalačkog užitka u njemu!“
Slično se
igrajući dnevničkim beleškama i epistolarnom formom, Semezdin Mehmedinović, na
79. stranici, tiho parafrazira Barta, ispisujući upravo reč magnetičnost, dok
govori o detalju zbog koga se iznova vraćamo fotografiji. Taj bi punctum mogao biti ključan u Me`medu, crvenoj bandani i pahuljici,
slikama zabeleženim na dugačkim drumovima, motelima kraj puta, pred napuštenim
benzinskim pumpama, predelima s bajkerima i nalepnicama protiv Obame. Magična
su vraćanja pred vrata svojih nekadašnjih stanova. Sećanja otvaraju problem
vremena. Finiks, užasne vrućine, VHS trake s upozorenjem da se ne ostavljaju u
autu, „vrijeme koje se otapa“.