Nin (proza)
"Uspavaj me" Lejle Slimani

Veštica iz izloga

Kada pisac napiše knjigu o dadilji optuženoj za ubistvo dvoje dece – bolje bi mu bilo da se kasnije, na nekoj od stranica romana, obavezno spusti do Grčke. Lejla Slimani (Rabat, Maroko, 1981), aktuelna dobitnica Gonkurove nagrade, to svakako čini. Junaci idu na more, a čitalac u dubinama priče nalazi skrivene naslage bajkovitog i mitskog.

Francuska književnica zna da su bajke strašne i već od prvih redova, dok opisuje mladi bračni par s dvoje dece koji angažuje neobičnu bebisiterku, u stilskim igrama poteže za rečima princeza, avet, kula od peska, urlik jedne vučice. Alge, što plutaju po jezeru u Bulonjskoj šumi, u stvari su „kosa jedne veštice koja je izgubila sve i sad se sveti“.

Okrutna je pripovest čije je temelje, kako saznajemo, spisateljica pronašla u crnoj hronici. Kako je crna hronika od svojih početaka predstavljala „otkrivanje“ života zaboravljenih društvenih klasa, napeta drama otvorila je pitanja emigracije, rasizma i potlačenih slojeva. Majčinstva, građenja karijere, porodice, sebičnosti. Diskriminacije, nemogućosti da se priušte stvari iz šarenog izloga.

Nezadovoljstvo se pretvorilo u mržnju, i lice dadilje Luize, isprva nalik mirnom moru, postalo je porcelan, jeziva glava lutke. Na početku obožavana, sada im je ličila na utvaru koja drhti na bledoj jutarnjoj svetlosti.

Stan i igračke su zapečaćeni. Postupno, obazrivo i vešto, Lejla Slimani dovela je glavnu junakinju romana Uspavaj me (izdavač Booka) do gubitka razuma. Igrala se: jedan lik čitao je krimiće, drugi je pominjao loše filmove strave i užasa, ali je zato ona uzela najbolja oruđa žanra i njima otvorila utrobu društva.

Iz pasusa u pasus, priče koje dadilja priča deci polako su gubile draž; mitska stvorenja iz njene mašte postala su beživotna. Zmajevi bolesni, princeze – siromašne, ali su zato oživela najkrvavija mesta iz legendi.

Zatvoreni su čudesni svetovi, motivi vešto upotrebljeni za izazivanje jeze i uverljivosti. Njihovo mesto zauzela je stvarnost koja, kako kaže pripovedač, liči na maćehe što u bajkama ostavljaju decu u šumskoj tmini.

(NIN, 17. avgust 2017.)

понедељак, 9. октобар 2017.

Živa mrtva prirodaNobelovka Herta Miler opisuje rumunsko društvo poslednjih dana Čaušeskuove diktat
уторак, 26. септембар 2017.

Plivači kroz grad Tokom boravka u Njujorku, avgusta i septembra 1968, Aleksandar Tišma bio je
уторак, 22. август 2017.

Veštica iz izlogaKada pisac napiše knjigu o dadilji optuženoj za ubistvo dvoje dece – bolje bi mu b
четвртак, 11. мај 2017.

Rastopljena sećanja U biografiji na kraju knjige naglašeno je da pisac voli hibridne tekstove