U romanu Zlatna kapljica, prvi put objavljenom 1985. godine, pravolinijski pratimo glavnog junaka Idrisa, mladića iz oaze severozapadno od Sahare, na putu za Pariz. Odlazak u novi život, kako saopštava pripovedač, posmatra kao neka ptica selica. Kada zakorači u Francusku, opipava stopalima tlo da bi se uverio u njegovu čvrstinu.
Proza francuskog književnika Mišela Turnijea (1924 – 2016) danas je naročito aktuelna. Govori o imigrantu, identitetu, ukoronjenosti, verovanjima, predrasudama i selidbi, s mnogo bajkovitih elemenata.
Miljenko Jergović piše da onaj ko za Turnijea kaže da je pisac bajki – neće pogrešiti! Zaista, ni sam Prop ne bi mogao da izbroji „na prste jedne ruke“ sve one svoje funkcije (udaljavanje, odlazak, dobijanje čarobnog sredstva, podvala), sadržane i u Zlatnoj kapljici.
No, pre i posle rečenice koja sažima muku stanovnika male, gotovo napuštene sredine, premeštenog u gungulu velegrada, replike izgovorene tačno na polovini knjige („Jedan mi reče pre neki dan: ovo ovde je pakao, ali kod nas tamo kući – sve je mrtvo“), između odjeka usmene književnosti i traga kočenja modernog romana o gradu, narator strpljivo podiže kulise.
Odlazeći s namerom da dođe do fotografije (uslikala ga je nekakva plavuša, turistkinja iz land rovera), Idris se u novoj zemlji neprekidno suočava sa slikama zavičaja, sa saharskim dekorom, na kartonskim pozadinama u fotografskoj radnji. „Pantagruelski plakati“, turistička platna s veselim pozivima da se poseti njegov dom, pustinjske životinje u vitrinima s eksponatima – iskrivljeno su ogledalo i fatamorgana. Na slikama ne prepoznaje rodnu Tabelbalu i svoj deo Alžira. „Zemlja slika“ nudi mu preparirani svet i mogućnost da se poput plastične lutke nađe u pariskom izlogu.
Vešta i jasna igra Mišela Turnijea, sprovedena do kraja, do poglavlja o kaligrafiji, završenog s pneumatskom bušilicom za razbijanje asfalta u ruci. Stari roman o gorućim temama, u izdanju Agore i novosadskog Kulturnog centra, i prevodu Vladimira D. Jankovića (koga može da pohvali i čitalac koji ne govori francuski jezik).
(NIN, 22. mart 2018.)