Istoričar Timoti Snajder objavio je kratku knjigu O tiraniji (Dosije studio; prevod: Jason G. Mark), s podnaslovom „dvadeset pouka iz dvadesetog veka“. Reč je o nekoj vrsti priručnika za prepoznavanje i odbranu od tiranina, baziranog na sažetim iskustvima iz tri detaljno proučena perioda: Evrope pre i posle dva svetska rata, te kraja komunizma 1989. godine.

„Današnji Amerikanci nisu mudriji od Evropljana koji su videli kako se demokratija potčinjava fašizmu, nacizmu ili komunizmu“, napisao je u prologu. „Naša prednost je što možemo da učimo iz njihovog iskustva. Sada je pravo vreme da se to učini.“

Već u naslovima poglavlja poručuje da branimo ustanove, da se čuvamo jednostranačke države, da se izdvojimo, istražujemo, verujemo u istinu. Da osluškujemo opasne reči i „budemo mirni kada nezamislivo stigne“, takođe hrabri („kolikogod možete“).

Na prvi pogled, tu su i neobični saveti: „Učestvujte u ćaskanjima i kontaktima oči u oči!“ Timoti Snajder opisuje kako su se ljudi, žrtve straha i represije, sećali odnosa suseda prema njima. „Jedan osmeh, rukovanje ili reč pozdrava – banalni potezi u normalnim situacijama – poprimali su veliki značaj.“

Počinje citatom Lešeka Kolakovskog (biti prevaren nije opravdanje u politici), a navodi i reči Hane Arent, Danila Kiša, Vaclava Havela...

Havel je dušu dao za junaka knjige! Sećate li se autobiografskih romana Đerđa Konrada, epizode u kojoj mađarski pisac pronađe prislušne uređaje, baci ih u kuhinjske delove (odakle ubrzo misteriozno ispare), pa potom uzdahne što nije duhovit frajer poput Vaclava Havela... On ih je otkrio, demontirao, izneo na najlon-pijacu i prodao. Pretresajući Konradov stan, major oštro zamera domaćinu zbog nereda u ormanu, savetuje ga da svežanj ključeva ubuduće drži u futroli jer će u suprotnom istegliti džep sakoa; da razmrsi resice na tepihu.

Sklapajući Snajderovu knjigu, bolje razumemo ovakve detalje! Istoričar ne zanemaruje značke. Daleko od toga, poručuje, da je istorija znački na reverima sasvim nevina. „Jednog dana može vam biti ponuđena mogućnost da pokažete simbole odanosti. Uverite se da takvi simboli obuhvataju druge građane, a ne da ih isključuju.“

Navodi Havelovu poučnu priču piljara što je u izlog stavio natpis: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se“, želeći da se povuče u svakodnevicu i nema problem s vlastima.

Odgovara zašto su nakon dobrih rezultata na izborima tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, pravljeni „spojevi parade, represije i salama-taktike (odsecanja jednog po jednog sloja opozicije)“.

Da li pominje Donalda Trampa? Iz fusnote, primedbe prevodioca, saznajemo da Timoti Snajder jasno upućuje na Trampa, ne želeći da mu pomene ime. Otkrivamo ga iza sintagme „ovaj predsednik“.

Eto nas tako u novom dobu („nastojte da se odvojite od interneta!); u vremenu imejl bombi i postistine. „Postistina je predfašizam“, zaključuje istoričar. Smatra da se se istorija ne ponavlja, ali da podučava.

Naposletku stičemo utisak da bi se i bez gadžeta, poljski i čehoslovački disidenti verovatno snašli u današnjem haosu. S pravom su dobili prostor u delu O tiraniji. Pregrmeli su i komunističke režime i 1989.

Poslednja digresija: opis vrtoglavih promena posle pada Zida mogao bi da stane u rečenicu pripisanu novinaru spoljne rubrike, pa disidentu i kasnije diplomati Jiržiju Dinzbiru, koji je bio prinuđen da od 1968. radi posao ložača i električara.

U četvrtak menjaš grejače na bojleru po stanovima, u ponedeljak si ministar spoljnih poslova.

(NIN, 31. janura 2019.)