Nin (Tekstovi)
Tragači: Posle pokolja

Pre šezdeset godina, u NIN-ovoj rubrici Filmski barometar fragmentarnom osvrtu na bioskopski repertoar s ocenama: dobro, neodoljivo, osrednje, zabavno, loše, standardno, genijalno, očajno, može! nepotpisani kritičar našeg nedeljnika ispisuje minijaturnu kritiku Tragača Džona Forda, filma koji je premijeru imao tri leta ranije:

Naravno: tu je Džon Vejn, kako bi Ford bez njega? Ambijent: klasičan, zemlja Komanča. Atmosfera: klasična, beli posle jednog pokolja koji su počinili crvenim. Radnja: klasična, najpre žeđ za osvetom, posle jedno dugo, teško, krvavo mirenje sa onim što se zove realnost. Ruka starog majstora oseća se u svakoj sekvenci ovog filma! Kako nas samo vodi, kako nas provlači između surove svireposti i skoro naivne dobroćudnosti! Kako Ford pravi svoje likove, kako im skoro sve do samog kraja dodaje uvek ponešto novo, kako ih približava nama i tera nas da ih volimo i da im verujemo! Snažno je, ponekad stravično, ponekad tužno, ali uvek lepo.

(NIN, 7. mart 2019.)

понедељак, 17. јун 2019.

Mladi su usamljeni Posle premijere prvog dugometražnog igranog filma 400 udaraca 1959. u Kanu,
петак, 10. мај 2019.

Sama na sceni, Nataša Tapušković tumači lik muškarca, zločinca i ubice, s idejom da pojede žrtvu,
петак, 10. мај 2019.

Polja u 515. broju prenose pismo Rejčel Donadio, novinarke Atlantika, upućeno Eleni Ferante. Smatra
петак, 10. мај 2019.

Šta posle trista godina znači živeti robinsonovski i da li je dovoljno isključiti internet na kome