Nin (Tekstovi)
Pedeset godina Rozmarine bebe: Linija misterije

Jedan od najčuvenijih filmova Romana Polanskog imao je američku premijeru 1968, ali je u jugoslovenske bioskope stigao nepunu godinu kasnije, neposredno pošto je reditelj doživeo veliku porodičinu trgagediju. Tako je domaća publika horor gledala pod utiskom jezive vesti, na šta se osvrnuo i nepotpisani kritičar NIN-a, analizirajući delo u rubrici Filmski barometar, vodiču kroz bioskopski repertoar:

 Rozmarina beba, delo po nesreći aktuelnog Romana Polanskog, Poljaka koji već deceniju režira po svetu. Ovaj film radio je u SAD i malo je reći da je to korektno napravljen film: pred nama je pedantno obavljen posao, strpljivo i precizno režiran film koji je psihološki tako iznijansiran da je to čitava jedna mala studija o čudnoj opsesiji jedne mlade žene. Film je naročito posle tragedije koja se odigrala u kući Polanskog u Holivudu (ubistvo njegove žene Šaron Tejt i njenih gostiju) došao u žižu interesovanja javnosti: pokušavalo se da se baš kroz ovaj film dođe do onog tajanstvenog što je okruživalo Polanskog i njegov dom.

Valja priznati da je film bio dobar povod za to: misterioznog ima u njemu tma i tušta, ali je neophodno napomenuti da je ta misterioznost u službi čiste besmislice, i u tome se se razlikuje Polanski od onih velikih filmskih autora koji su znali da određeni misterij transponuju u jedan svet neuporedivo realniji od ovoga koji nam je ovde ponuđen. Setimo li se Edgara Alana Poa i gotovo svih onih koji su po njemu radili filmove, videćemo koliko je to na žalost tačno. Ovde, u ovom filmu, Polanski se malo poigrao s nama više na jedan poljski način (Pšibiševski i njegov satana) nego na američki; iz svojih literarnih uzora on je iscedio samo ono što je njemu odgovaralo na liniji čiste misterije, ali sve je to ovde ostalo veoma ogoljeno, bez mašte koja bi to nadogradila, bez one neophodne doze poetičnosti, makar i surove ali poetičnosti. Sve je podređemo minucioznom, preciznom, pedantnom radu. Zato i kažemo: film urađen besprekorno ali film lažan, neuverljiv, apoetičan. Izvrsna uloga Mie Farou. Pa ipak, za ocenu samo SLABO.

(NIN, 27. jun 2019.)

петак, 2. август 2019.

Kada su pre pola veka ljudi sleteli na Mesec, novinar NIN-a napravio je anketu među najmlađima i pi
петак, 2. август 2019.

Na novoj festivalskoj sceni Zavala odigran je Tolerov Hinkeman. Otvoreni prostor šljunkovita je poz
недеља, 21. јул 2019.

Jedan od najčuvenijih filmova Romana Polanskog imao je američku premijeru 1968, ali je u jugoslove
недеља, 21. јул 2019.

Dvajt Garner, književni kritičar Njujork tajmsa, ovako je počeo svoj prikaz Malerovog izveštaja, kn