Sasvim sigurni da novogodišnje repriziranja klasika nije obično repriziranje, već jedno mnogo dublje i ličnije „premotavanje“, prenosimo iz arhive NIN-a osvrt štampan pre 60 godina, u rubrici „Filmski barometar“, vodiču kroz bioskopski repertoar:

Čovek koji je i suviše znao: Ovaj autor, mister Hičkok, koji nas toliko plaši svojim misterioznim sadržajima, doživeo je, u mladim svojim godinama, ozbiljan sudar sa strahom. Posle toga, kad je odrastao, postao je čovek koji najčešće i kao od šale operiše baš sa strahom. Ovu pojednost iznosimo zbog onih koji nerado gledaju filmove „nerava“ a ostali, zna se, neće propustiti ni ovog puta da vide poslednje delo poznatog američkog reditelja. U ovom filmu jedna poznata melodija Ke sera, sera! je dramski tako ukomponovana u filmsku radnju da služi kao primer i pouka kako pesme u filmu ne treba da popunjavaju samo sadržajne praznine i pokrivaju anemičnost autorovih zamisli. Doris Dej i Džems Stjuart su, u ovom filmu, posebno zadovoljstvo. „Hičkokovski“ standardan, vrlo uzbudljivo.

(9. januar 2020)