Tokom prošle dve nedelje, pojedini nemački TV kanali pokušali su da uspostave stil video-konferencije – piše Matijas Kale u Cajtu. „Mogli smo da vidimo nekoliko voditelja kako sede u svojim dnevnim sobama, podrumima ili radnim sobama, sa belim slušalicama, pokušavajući da se uključe u razgovor. Kvalitet slike nije bio naročit, ton takođe, nije baš bilo sasvim jasno ni o čemu se radi, ni ko ima reč. Kao gledalac, ponekad ste se pitali da li biste morali nešto da kažete i doprinesete uspehu, a onda se setili da to nisu vaše kolege. To je i dalje bila televizija i to u svom najgorem obliku. TV kućna kancelarija. Stanice su pokušavale da imitiraju život gledalaca i da im uveče pokažu ono što su oni sami već gledali tokom čitavog dana. Ali, možda televizija uopšte ne bi trebalo da kopira život, barem ne kada život miruje, kada su trenuci radosti i sreće ograničeni, barem ako sve ide dobro u granicama naših dnevnih soba...“