Pored zbirke Rizik od cigarete u krevetu argentinske književnice Marijane Enrikes, čije horor-realističke priče govore o fetišu, bolesti i ženskom telu, te knjige Benjamina Labatuta Kad prestanemo da razumevamo svet, koji se na ivici dokumenta i fikcije, napretka i uništenja, igra izvanrednim trenucima u istoriji nauke – među šest finalista za priznanje Međunarodni Buker našla su se dva francuska pisca.
„Rat siromašnih govori o narodnom ustanku tokom Reformacije 1524. Siromašnima su obećavali jednakost na nebu, ali oni su iznenada rešili da je ostvare na zemlji“, objasnio je Erik Vijar za NIN, odmah pošto je objavljen najuži krug.
Pitali smo da li je najnovija proza, poput ranijih, vezana za istorijske činjenice.
„To je pripovest koja se nadovezuje na moje druge knjige. U vreme kad se društvene nejednakosti pogoršavaju u celom svetu, kad je sloboda sve skučenija, smatram da nas najviše uznemiravaju oni što drže stvarnu vlast, da najviše sažaljenja izazivaju stvarne žrtve, i da nema napetije intrige od istinske istorije.“
Prethodna pripovest Dnevni red (Akademska knjiga; prevod: Melita Logo Milutinović), nagrađena Gonkurom, opisuje kako uspešni privrednici moraju da 1933. razmotre „pogodbu sa nacistima“.
Znamo da književnost što beži u čistu imaginaciju smatra lažljivom? „Istorija i književnost su veoma bliske, jer je u krajnjoj liniji svaka istina vezana za raspored činjenica. Sva umetnost i nauka uvek predstavljaju nekakav sažetak, sintezu. Stoga književnost neprestano nastoji da se otarasi apstraktnih, veštačkih formi; tražimo način da stvarnost predstavimo na sugestivniji i istinitiji način.“
David Diop, pisac romana Braća po duši (Geopoetika; prevod: Olja Petronić), pripoveda o mladićima iz Senegala koji su se u Prvom svetskom ratu borili na evropskom frontu. Pripovedača stavlja pred težak izbor. Alfa Ndijaj treba da odluči hoće li prekratiti muke ranjenom drugu iz detinjstva, „više nego bratu“, Madembi Diopu.
Nominovani roman nije „istorijski“, ali za temelj ipak ima svedočanstvo. „Niko iz moje porodice nije bio vojnik u kolonijalnoj vojsci“, rekao nam je Diop. Oslanjao se na bogatu dokumentaciju u Francuskoj. „Čitao sam doktorske teze istoričara o ulozi senegalskih vojnika u Velikom ratu, ali nisam pravio beleške, što je inače moja profesorska navika. To nisam činio zato što sam želeo da u trenutku kad započnem pisanje Braće po duši iz moje afektivne memorije na površinu isplivaju oni detalji pročitanog koji su takli moj senzibilitet. Na primer, to što sam pročitao i zapamtio da je francuska vojska na pojasu uniforme senegalskih kolonijalnih vojnika predvidela mesto za mačetu, pokrenulo je čitav niz epizoda.“
U konkureniciji je i ruska spisateljica Marija Stepanova. Posle smrti tetke, U sećanju na sećanje, ona gradi storiju na izbledelim fotografijama, starim razglednicama, pismima, dnevnicima i gomilama suvenira: na skladištu jednog veka života u Rusiji. A danska autorka Olga Ravn, za Bukerov sajt, u rečenici opisuje svoje SF delo Zaposleni, sačinjeno od pritužbi zaposlenih posebnoj komisiji: „Ovo je roman o tome kako ostati jak, a pritom se polako otkrivati sebi u svojstvu najmekšeg materijala.“
Ime dobitnice ili dobitnika Međunarodnog Bukera biće saopšteno 2. juna. Slavu (i 50.000 funti) podeliće sa prevodiocem.
(NIN, 6. maj 2021)