Saša Obradović, književnik
Od Rubensovog Antverpena do vrele žurke u Majamiju
Nakon odlične zbirke pripovedaka “Ulazak u zamak” i zanimljivog romana
“Mardijan je najzad mrtav”, književnik Saša Obradović je objavio je novi roman -
“Vrt ljubavi” (Stubovi kulture). Prvi deo priče odvija se u Antverpenu
1625. godine i govori o bračnim nesporazumima slavnog slikara Rubesa sa
suprugom Izabelom Brant, a drugi deo u Majamiju, 31. decembra 2000, na dočeku
novog milenijuma. Dve prostorno i vremenski udaljene žurke koje neobično liče
jedna na drugu, doduše, uz malo izmenjene modele. Saša Obradović
(Valjevo, 1968), čovek je zaista zanimljive biografije. Talentovan pisac, pravnik,
diplomata, stručnjak za međunarodno pravo. Pre osamnaeste godine bio je prvak
Jugoslavije u karateu, a već u svojoj dvadeset devetoj sudija valjevskog opštinskog
suda. Zatim i sekretar ambasade Srbije u Hagu, a danas zastupnik Srbije pred Međunarodnim
sudom pravde…
Saša, kako je i zašto baš Rubens postao glavni junak vašeg
najnovijeg romana?
Među najdosadnije biografije slavnih ličnosti svakako spada ona Pitera
Paula Rubensa (1577-1640), baroknog slikara, humaniste i jednog od utemeljivača
evropske diplomatije. Većina podataka o životu flamanskog majstora potiče iz
rukopisa njegovog rođaka, koji se potrudio da strica predstavi u onom svetlu
koje je visoki diplomata još za života želeo da stvori. Tako bi trebalo da poverujemo
da se vrli Rubens, sa čijeg nas platna posmatraju obnažene boginje presne puti,
nikada nije odavao ljubavnim avanturama. Njegovi biografi kažu da su mu u
studio dovodili lava, kako bi ga majstor skicirao u različitim pozama, ali da
nikada tu nije mogla biti viđena naga žena, sve dok njegova druga supruga,
šesnaestogodišnja Helena Furman, nije odlučila da mu lično pozira. Za vreme u
kome su živeli, kažu da je to predstavljalo izvanrednu slobodu. A njegova prva
supruga, čestita Izabela Brant, umrla je od kuge 1626. godine. O toj tragediji
govori samo jedno Rubensovo pismo, napisano u duhu stoicizma. Da li je on
zaista bio stoik ili hedonista sputan strogim načelima svoje supruge Izabele?
Nisam poverovao njegovoj blistavoj biografiji, već sam poželeo da u dobrom duhu
postmoderne poetike svemu tome dodam nešto fikcije i životne istine. Naravno,
Rubensu su me privukle i njegove sjajne slike, po kojima je ovaj roman i
napisan.
Prvi deo romana odigrava se u Antverpenu 1625. godine, a potom se
priča seli u Majami, 2000. Da li portrete žena sa Rubensovih slika zamenjuju
cice nalik onim iz Playboya?
Oba grada su, svaki u
svoje vreme, predstavljali centre lepog, ali i raskalašnog života. Priče koje
su započete u Antverpenu biće dovršene u Majamiju, jer u ljubavi, zapravo,
ničeg novog nema. Jedino će se nekadašnje flamanske lepotice raskošnih oblina
preobraziti u uskoguze modele kojima je štikla postala deo tela. Takođe, na
mesto nekadašnje golicave umetnosti udvaranja na scenu će stupiti svet
savremenih erotskih perverzija, što ovom romanu daje i provokativni karakter.
Jedan od junaka kaže da ste vi zapravo simbolički
reinkarnirali likove sa žurke koju u Antverpenu pravi tamošnji gradonačelnik u
XX vek i na džet-set žurku u Majamiju gde se čeka treći milenijum?
Ne ja, već Lora, student književnosti – ona je i
pisac i lik u romanu. Pored nje, još jedan lik će se zauzeti oko ovog teksta,
ali ne da bi ga učinio lepšim, već da bi se spisateljici osvetio i da bi joj
pokazao koliko su sve naše literarne igre danas prolazne i krhke. Eto, bar me
niko ne može optužiti za nedostatak samoironije.
Da li ste već pronašli nekog novog junaka za budući roman?
Da, u pitanju su dvojica filozofa iz vremena Starog Rima koji se prepiru o
ulozi mudrog čoveka u upravljanju državnim poslovima. Hedonista (po imenu
Kritik) smatra da mudracu nema mesta u politici, dok stoik (Regul), potpuno
posvećen javnom dobru, postaje visoki savetnik novog cara, koga je narod
dočekao s velikom nadom. Jedini Regulov problem biće taj što se novi cezar zove
Kaligula. Roman Razgovori sa Regulom baviće se temom odgovornosti za
uloge na koje u životu pristajemo.
Mića Vujičić