Jedna od najpoznatijih američkih novinarki preselila se 2012. u Teksas, u mesto Marfa, pa posle zapaženih članaka štampanih u Harpersu, Eskvajeru, Atlantiku, nedeljnom magazinu Njujork tajmsa, Gardijanu i Teksas mantliju – postala saradnica Njujorkera. Za novine, koje slave stoti rođendan, pisala je o kriminalu, komunama, oružju, gradićima, vatrogascima, motociklistima, donorima sperme, ukletim kućama, a njena nefikcijska knjiga Savage Appetites: Four True Stories of Women, Crime, and Obsession doživela je obilje pozitivnih kritika.

Za svoj list šalje pisma iz Teksasa i sa jugozapada Amerike, pa smo je upitali da epistolu pošalje i Radaru, zainteresovani kako izgleda njen posao.

„Volim da radim u Njujorkeru. Uglavnom mi je dopušteno da sledim sopstvene hirove i instinkte, i da uzmem vremena i reči koliko mi treba za teme tako male poput teksaškog roštilja, ili toliko značajne kakva je politika prema izbeglicama“, poručuje Rejčel Monro. „Okrepljujuće je raditi na mestu koje ne samo da poštuje svoje pisce i urednike, već i veruje u pamet čitalaca. Pišem od kuće, iz Teksasa, pa se stalno osećam pomalo udaljeno od Njujorkera kao radnog mesta. To je lepo jer znači da i dalje mogu da imam onu vrstu sanjalačkog, idealističkog divljenja prema časopisu i njegovom nasleđu. Sve mi je još prilično misteriozno i fascinantno, iako je istovremeno reč o mom poslu.“

(Radar, 24. jul 2025)