Živorad Kovačević, leksikograf, diplomata i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, govori za Yellowcab o svom novom rečniku

Dve zemlje razdvojene istim jezikom ili nijedan dan bez crte

Izdavačka kuća Albatros plus objavila je novi rečnik Živorada Kovačevića “Lažni prijatelji u engleskom jeziku – zamke doslovnog prevođenja”. Pre knjige koja u sebi sadrži čak četiri rečnika, Živorad Kovačević (diplomata, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, nekada gradonačelnik Beograda, član jugoslovenske vlade i ambasador Jugoslavije u SAD) objavio je “Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka”, “Englesko-srpski frazeološki rečnik” i “Srpsko-engleski frazeološki rečnik”.

YC: Gospodine Kovačeviću, da li se sećate trenutka (ili možda lošeg prevoda) nakon koga ste odlučili da napravite vaš novi rečnik?

Živorad Kovačević: Sećam se, mada je bilo poodavno. Gledao sam film (TV Politika) kada lekar žalosno konstatuje da se „rak razvio sa osvetom“. Nije me toliko nerviralo što prevodilac nije znao da „with a vengeance“ znači „žestoko, vrlo snažno“, već to da je tako nešto besmisleno napisao, a da mu nije palo na um da pogleda u neki frazeološki rečnik (ne mora biti jedan od mojih). Onda sam počeo da lovim slične bisere i moja korpa je iz večeri u veče bila sve punja. Već naredne večeri, žena usnulog policajca se žali što on usred noći odgovara na telefonski poziv. On joj odgovara da, nažalost, „it goes with teritory“ (dakle, da to spada u njegov posao), a na titlu smo pročitali da „to ide sa teritorijom“. Sa kakvom to vražjom teritorijom, ne pita se prevodilac. Kad sam nakupio dosta toga, poslao sam Ivanu Klajnu i on je objavio u NIN-u dve kolumne: „Sve osim sudopere“ i „Moja kola su umrla“. Pomislio sam da bi bilo korisno za one koji se koriste engleskim (a takvih je sve više) da pored mojih rečnika imaju pri ruci jedno korisno (i zabavno) upozorenje da ne nasedaju zamkama doslovnog prevođenja - i seo i napisao ovu knjigu.

Imam utisak da ste se dobro zabavljali dok ste radili na rečniku.

Pa jesam. Mnogo više nego sa velikim frazeološkim rečnicima (skoro pet kila žive vage), na kojima sam, uporno i strpljvo, radio čitavih četrnaest godina. Na svoj kompjuter sam odavno zalepio  latinsku „Nulla dies sine linea“ („Nijedan dan bez crte“) i toga se i dan-danas uporno držim - bez obzira na obaveze, svakog božjeg dana moram nešto da uradim. „Prevođenje“ sklapanjem poznatih reči daje često komične rezultate. Setio sam se čuvenih primera iz naše diplomatske komunikacije („I am the article of Yugoslav delegation“ i „It's grandmothers and frogs“ - „babe i žabe, što je na engleskom „apples and oranges“). Neki put idiomatska fraza znači upravo obrnuto od njegog doslovnog prevoda na srpski: get under someone's skin ne znači podvući se nekome pod kožu, već ići nekome na živce, a jump out of one's skin nije iskočiti iz sopstvene kože, već šokirati se. Kao što je bilo i kod velikih rečnika, ključno je omogućiti lako snalaženje korisniku, što nije baš jednostavno. 

Knjiga sadrži čak četiri rečnika…

Na „Lažne prijatelje“ otpada najveći deo knjige. Naredna dva rečnika odnose se na razlike između britanskog i američkog engleskog, koji su takođe lažni prijatelji. Stari cinik Džo Bernard Šo je jednom prilikom rekao: „Engleska i Amerika su dve zemlje razdvojene zajedničkim jezicima“. Jedan od ova dva rečnika se odnosi na reči i izraze koji imaju raličita značenja na dve strane Atlantika. Leader je i na jednom i na drugom lider, ali na britanskom engleskom i uvodnik, a za Amerikance je to i oluk. Saloon je na britanskom engleskom limuzina, a na američkom engleskom bar, krčma. Drugi rečnik u ovom britansko-američkom paru odnosi se na različite reči i fraze za iste pojmove. Apotekar je za Britance chemist, a za Amerikance pharmacist ili druggist.

U četrtom “poglavlju” nalaze se srpske i odgovarajuće engleske poslovice. Čini mi se da su poslovice izuzetno klizav teren kad je o doslovnom prevođenju reč.

Poslovice se ne mogu prevoditi, već se moraju naći ekvivalenti, koji izražavaju istu ideju (našoj poslovici „Gde je mnogo babica, tu je dete kilavo“, najpribližnija je engleska koja kaže Što je više kuvara, to je gora čorba. Taj posao je bio najmukotrpniji, jer je trebalo ići od jedne do druge poslovice iz Vukove zbirke i onda „peške“ tražiti odgovarujuću među isto tako bronim engleskim poslovicama. Na ovaj deo sam na neki način najponosniji, jer je tražio najviše truda i imaginacije. Dva izvora su zajednička - Biblija i latinske sentence. Sve ostalo je nastalo na domaćem tlu, britanskom, američkom i našem, sa svim razlikama koje označavaju veoma različite kulture, ali velikim sličnostima u pogledu na svet. Možda i navijački, zaključio sam da su neke naše poslovice slikovitije, zvučnije i pregnantnije od engleskih ekvivalenata (Ne bi dosta kad ne osta, Od viška glava ne boli, Bežanova majka peva, a Stojanova plače).

Mića Vujičić (Yellowcab, mart 2010.)