Litice cepaju more
Svetionik – Francuska novela; prevela i priredila Anđa Petrović, Povelja
Pet novih francuskih novela, u paketu sa časopisom Povelja, kao preporučena pošiljka! Anđa Petrović prevela je i priredila dodatak koji u kratkim crtama predstavlja svetove savremenih francuskih pripovedača. Tu je i kratak pogovor. Novela je „vrsta vrlo kratkog romana“. Obrađuje jednu temu, ima malo likova, a karakteriše je kratak i efektan kraj koji tera na dalje čitanje. Na tom mestu pronalazimo i podatak koji kaže da Šarl Bodler nije pisao novele, ali jeste prevodio Edgara Alana Poa: „Ona ima nad romanom prednost što kratkoćom pojačava intenzivnost!“
Ovu malu zbirku otvara naslovna novela iz pera Silvena Tesona, pisca rođenog 1972. u oblasti Pariza, koji je studirao geografiju, biciklom prešao Island i peške prešao preko Himalaja. Nikad kraja avanturama: 3000 kilometara preko stepa Kazahstana i Uzbekistana na konju, pa pešice od Sibira do Indije. (Strast mu je da se vere uz francuske katedrale.) Njegov „Svetionik“ savršen je početak ovog izdanje za sladokusce, kojima i vi svakako pripadate, bez obzira na to što se naokolo hvalite kako čitate knjige, koristeći se ovom instant rubrikom, naravno. Od svetionika na krajnjem jugu Rusije do svetionika u Bretanji – Silven Teson povlači liniju između litica na kojima žive svetioničari, maestralno dajući i mogući odgovor na pitanje kako bi mogla izgledati savremena novela.
Ne zaboravite da talasi ne razbijaju obale samo na ovom mestu! U prozi Anik Demuzon, koja većinu svojih priča temelji na fotografijama koje je videla ili sama snimila, more je širom otvoreno ždrelo, „zubi bele pene svuda u tom ždrelu“. Azurna obala scenografija je novele Brižit Žiro, spisateljice rođene u Alžiru, čiju prozu karakterišu teme vezane za probleme u porodici. Mrtav rukavac reke metafora je smrti kojom se u svojoj noveli bavi Olivije Adam čija nas proza budi nakon bajkovite „priče“ Andree Šedid pod naslovom „Dete iz manježa“.
Pet svetionika za pet sasvim različitih brodova koji lutaju po nemirnom moru, dok litice cepaju slanu pulpu, kako piše Silven Teson.
Mića Vujičić (Blic, 10. jun 2012.)