Lovorike i trnje (hronika nagrađivanja)

Tajna mornarskog kovčega

Pet knjiga – četiri Bukerova (polu)finala. Roman Dejvida Mičela "Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta" opisuje Holanđane koji su na izmaku osamnaestog veka trgovali u Zalivu Nagasakija

Roman o sravnjivanju računskih knjiga, fiskalnoj kontroli i švercu, sve sa češljanjem spiskova utovara podnetim između 1793. i 1799. godine? Knjiga o pisaru holandske kompanije i njenoj najdaljoj postavi, veštačkom ostrvu Dedžima u Zalivu Nagasakija koje je cela dva veka bilo jedini most između Japana i Zapada? Da, s malim trgom koji vrvi od trgovaca, tumača, inspektora, uhoda, lakeja, nosača i lučkih radnika. S mirisom pirinča na pari, kanalizacije, tamjana, limuna, paljevine, kvasca i trulih algi.

Dejvid Mičel (Sautport, 1969) izabrao je baš ovakvu scenu za svoj roman "Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta" (izdavač: Laguna) koji su Tajm i Njujork tajms stavili među najbolja dela objavljena tokom 2010, a Bukerov žiri na svoj uži spisak. Ništa čudno! Šest godina ranije, Mičel je bio u najužem Bukerovom izboru, s naslovom "Atlas oblaka", takođe romanom od 500-600 strana, čija se radnja odvija na Pacifiku 1850. godine, u Belgiji 1931, Kaliforniji 1975, sadašnjoj Britaniji i zastrašujućoj, dalekoj budućnosti u kojoj klonovi prodaju pečen krompir. Ipak, Bukera je tog puta dobio Alan Holingherst za "Nit lepote", delo o mladiću koji 1983. dolazi u Noting Hil, u potkrovlje ambicioznog, tek izabranog poslanika-konzervativca, među ekipu koja stalno organizuje zabave po salonima, šuškajući da će doći i Tačerova, ali Tačerova nikad ne dođe.

"Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta", roman o tajnama mornarskih kovčega ("mornarovo srce je za more igračka, je l`...") i trgovini u kojoj uvek malo treba da umesto medicinske žive kupiš morske krastavce – uverljivo opisuje "junake s morskim nogama" i oduševljava svojom bogatom kompozicijom. Kada je intervjuer Pariz rivjua primetio koliko je pažljivo izgrađena struktura Mičelovog romana "Livada Crnog labuda" (odrastanje dečaka tokom osamdesetih, telefoni s brojčanicima, Djuran Djuran; ponovo među 13 za Bukera!), pisac je odgovorio da pogrešno odabrana struktura znači krah po poletanju.  

(Blic, 8. jun 2014.)