Lovorike i trnje
Imati sreće s nagradama
Irski pisac Kolum Meken misli da književna priznanja pomažu piscima da prežive i da pozitivno utiču na samopouzdanje. Ipak, nisu olimpijska disciplina
"Jednom me je neki tip, seronja, četvorostruki skot, prebio telefonskim imenikom. Da ti kažem nešto o telefonskom imeniku, hoćeš? U njemu ima mnogo imena, a nijedno ne ostavlja trag" – kaže junakinja Koluma Mekena u romanu "Vrti se, veliki svete". Izdavačka kuća Laguna objavila je četiri knjige irskog književnika sa stanom u Americi, čija su dela prevedena na trideset pet jezika. Novinari često napominju kako je početkom osamdesetih biciklom obilazio Ameriku (12.000 kilometara), bio vodič u teksaškom rezervatu prirode i živeo u Japanu.
Povlačeći linije između udaljenih tačaka u prostoru i vremenu, Kolum Meken je u svojim knjigama pisao o poratnom Njujorku, čoveku koji je 1974. hodao na žici razvučenoj između kula Svetskog trgovinskog centra ili stvarnom američkom senatoru Džordžu Mičelu koga je predsednik Bil Klinton zamolio da pomogne u irskom mirovnom procesu. Spisak priznanja dobijenih za prozu koja često spaja vekove – ne može da stane u našu kratku hroniku! Za "Vrti se, veliki svete", na primer, dobio je Nacionalnu književnu nagradu, a roman je u Kini proglašen najboljom prevedenom knjigom. Tu su i "Impac Award", "Ambassador Award"... Amazonova knjiga godine i Gugenhajmova stipendija. Laureat je Američke akademije, dobitnik memorijalnog prizanja s imenom princeze Grejs od Monaka i nosilac francuskog ordena "Vitez umetnosti i književnosti". Pre desetak leta bio je i Eskvajerov pisac godine (specijal s naslovom: Best and Brightest). Kratki film snimljen po njegovoj priči nominovan je za Oskara... No, šta on misli o svemu tome?
"Imao sam sreće s nagradama i one su mi bile od ogromne pomoći", odgovara Kolum Meken za Blic knjigu putem imejla. Misli da podrška nije bila samo finansijska. Prizanja su važna i kada je o samopouzdanju reč. "Međutim, književnost nije olimpijada i nikada to ne bi trebalo da bude. Zapravo, niko ne dobija zlatnu medalju. Niko ne može zaista da kaže kako je jedna priča vrednija od druge. Nagrade su tu da bi pomogle piscima, da bi ih podstakle ", ističe naš sagovornik. "I da bi imali šta da pojedu."
Upečatljiv kraj kratke prepiske! Roman "Vrti se, veliki svete" otvoren je na 204. stranici. Junak se seća kako je na televiziji video tipa koji se obogatio tako što je izbijao cigle iz zgrada. Zvučalo je smešno, ali on ga je nekako razumeo. Zgrade su posle toga izgledale drugačije. Svetlo je prodiralo na drugi način. Teralo te da se zamisliš.
(Blic, 16. novembar 2014.)