Lovorike i trnje (hronika nagrađivanja)
Kako dobiti, odbiti, primiti i vratiti književnu nagradu? (24)


Lovorike i trnje (hronika nagrađivanja)

Svet iz frizerskog salona

Izdavačka kuća Laguna objavila je roman „Amerikana“ Čimamande Ngozi Adiči koji je spisateljici doneo nagradu američkog Nacionalog udruženja književnih kritičara

Na početku „Amerikane“, knjige koju novine često opisuju kao roman o ljubavi, rasi i frizuri, nigerijska književnica Čimamanda Ngozi Adiči piše kako Prinston u leto ne miriše ni na šta. Svi ostali gradovi, koje zna njena glavna junakinja Ifemelu, mirišu na svoj način. „Filadelfija je imala plesnivu aromu istoriju. Nju Hejven je mirisao na zapuštenost. Baltimor je imao miris slane vode, a Bruklin smeća zagrejanog na suncu.“ Prinston, u koji je stigla iz Lagosa, na studije, pružiće joj priliku da duboko udahne vazduh.

Spisateljica rođena 1977, dobitnica čitavog niza priznanja za kratke priče i romane, od Orindža, preko Nagrade za pisce Komonvelta, do Makarturove stipendije – smestila je radnju odličnog romana od gotovo šest stotina stranica u frizerski salon. Ifemelu se sprema za povratak u Nigeriju i odlazi da joj upletu kosu, u redovni frizeraj za afričke pletenice, u delu grada s grafitima, memljivim zgradama, bez belaca, kako kaže. (Prevrući radijatori zimi i klima koja ne radi kad su vrućine.)

Tokom šest sati potrebnih za frizuru, Čimamanda Ngozi Adiči napravila je nekoliko krugova od Nigerije do Amerike i nazad: duhovitu, složenu, pitku i slojevitu igru od pedeset pet poglavlja, koja u temelju ima melodramski zaplet, a iznad njega izuzetno ozbiljnu priču o rasi, klasama, identitetu, emigraciji, društvu, tranziciji, politici i čitanju (na kuhinjskom stolu: „Suština stvari“ Grejama Grina). Celu stvar začinila je postovima s bloga koji će proslaviti glavnu junakinju. Kad je u Prinstonu budu uputali čime se bavi, reći će da piše blog o životnim stilovima, jer bi im bilo nelagodno kada bi kazala da piše anonimni blog pod naslovom „Rejstint ili Raznorazna opažanja neameričkih crnaca o američkim crncima (nekada poznatim kao crnje)“.

Drugarice će prasnuti u grohotan smeh čim čuju reč „Amerikana“, pet slogova (s likovanjem), dok pričaju o devojci  iz nižeg razreda koja se vratila s kratkog putovanja u Ameriku „i od tada neobično afektira, pretvara se da više ne razume jezik joruba i kotrlja slovo „r“ u svakoj engleskoj reči koju izgovori“. Spisateljica će zakotrljati celo društvo! Pomenuće i Tobija Magvajera i Kozbi Šou. Nigerijske generale, Hilari, i aktuelnog predsednika koji je jedan od glavnih likova blog-postova s naslovima tipa „Zašto crnkinje tamne kože – i Amerikanke i neamerikanke – vole Baraka Obamu“, ili „Javni izraz zahvalnosti Mišel Obami plus kosa kao metafora rase“.


петак, 21. октобар 2022.

Roman Put u Birobidžan preveden je na engleski jezik baš u trenu kada smo postavili ključno pitanj
петак, 14. октобар 2022.

Bežeći od rata na Balkanu, glavni junak Despotovljevog romana ne odlazi na Zapad, već u Sibir, da
четвртак, 6. октобар 2022.

Da li smo zbog rata, krize i piščevog odlaska iz zemlje tokom devedesetih zanemarili knjige Milana
четвртак, 29. септембар 2022.

Oskar Davičo dobio je tri NIN-ove nagrade za najbolji roman između 1956. i 1964 godine. Zašto je