Na vest o smrti pisca Filipa Rota (1933–2018), književnica Zejdi Smit (1975) setila se u Njujorkeru kako je jednom sa njim pričala o plivanju. Naime, Rot ju je upitao o čemu razmišlja dok prelazi bazen po dužini, u stazi, i ona mu je, kako opisuje, rekla tupu istinu.  

„Mislim: prva dužina, prva dužina, prva dužina, a potom druga dužina, druga dužina, druga dužina. I tako dalje. To ga je nasmejalo. Hoćeš da ti kažem o čemu ja razmišljam? Htela sam da znam. Izaberem godinu. Recimo, 1953. Potom razmišljam šta se desilo u mom životu i unutar mog malog kruga tokom te godine. Zatim razmišljam šta se događalo u Njuarku, pa u Njujorku. Onda u Americi. I ako izdržim da plivam dalje, mogu da počnem da mislim i o Evropi. Priča me je nasmejala. Energija, domet, preciznost, širina, radoznalost, volja, inteligencija.“

Zaključila je da se Rot iz bazena nije razlikovao od Rota za pisaćim stolom.

(NIN, 14. jun 2018.)