Iza zavese
Sredinom aprila, u Novosadskom pozorištu (Ujvideki Szinhaz), premijerno je izvedena predstava Mala mađarska pornografija, u režiji Nikite Milivojevića, po delima Petera Esterhazija. Iza naslova društvenog romana iz 1984., napisanog u ritmu duhovitih, uvrnutih fragmenata o pedesetim, partijcima i bližoj istoriji, na sceni se zapravo otvorila najveća literarna i životna drama mađarskog književnika.
Više od devet godina pisao je obimno delo Harmonia caelestis, u kome je opisao osam vekova istorije porodice Esterhazi. Umoran od rada, stavio je tačku i isplanirao odmor. Međutim, došao je do šokantnog otkrića. Pretpostavljajući da u službi ima dosije, poželeo je da ga istraži. Popeo se u kancelariju; čekale su ga tri smeđe fascikle, ali i jedan agentski „radni dosije“. Brzo je shvatio o čemu je reč. Njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio je doušnik režima, agent mađarske komunističke policije!
Seo je, i slomljen otkrićem, krenuo da piše Ispravljeno izdanje (izdavač: Prometej). Ono sadrži delove iz izveštaja agenta, odštampane crvenim slovima, i piščeve komentare.
Kada je pre pet leta Peter Esterhazi (1950–2016) govorio za NIN, objasnio je kako nije želeo mnogo da interveniše u Ispravljenom izdanju, premda je znao da svemu mora da pronađe formu. Spisi iz arhive praktično su nametnuli oblik knjige. Pitali smo ga da li mu je otac doneo formu, da li je pisanje bilo nalik diktatu...
„Čitao sam dokumente, jedan za drugim, i zapisao ono o čemu sam mislio, šta mi se događalo dok sam ih pregledao. Diktiranje je bilo prilično prirodno“, odgovorio je Esterhazi tada za naš magazin.
U romanu je podvukao da je dotle s faktima činio šta je hteo. „Šta je tekst hteo. Sada nije moguće. Sve treba da progutam. Do sada sam ja kljukao čitaoca onim čime sam želeo, ja sam bio gospodar, a stvarnost samo nalickani sluga.“
Beleške pokazuju kako plače dok pregleda očeve izveštaje. „Agent je pouzdan, kontrolisan. Majku ti, agent!, sičem refleksno pred sebe. T. a. šif. Čanadi, dakle to je moj otac (tojest tajni agent pod šifrom Čanadi).“
(NIN, april 2017.)