Preko sobne jačine zvuka
Bogomir Mijatović: Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini (1963–2013); izdavač: Switch, Sremska Kamenica
Kako bi izgledao foto-robot tipičnog vojvođanskog rokera? – upitao sam jednom prilikom Bogomira Mijatovića, pisca Ilustrovane enciklopedije rok muzike u u Vojvodini (1963–2013). "Veoma je teško opisati vojvođanskog rokera, ali pokušaću", odgovorio je poznati rok publicista, televizijski i radijski urednik. "Talentovan ali lenj, nestrpljiv, nenametljiv i malodušan."
Na tri stotine strana velikog formata, sa fotografijama i diskografijama, uredno je složena istorija vojvođanskog rokenrola. Petar Popović napomenuo je u predgovoru da enciklopedija neće biti samo zanimljivo štivo i "nezaobilazno vrelo informacija za profesionalce, nepopravljivo-nostalgične strastvenike knjiga i ljubitelje rok muzike inače podložne lomnosti ljudske memorije, već dragoceni "spomenar" u kojem je Bogomir Mijatović popisao i sačuvao ključne pojave, čudesne talente i samonikle graditelje kakvih u našoj svakodnevici nikad nema u srazmeri sa očekivanjima".
Autor, čije je gimnazijsko školovanje, kako napominje, počelo septembra 1962, mesec dana pre nego što će Bitlsi objaviti singl Love Me Do, otvorio je i zatvorio priču dvema fotokopijama. Na početku nalazimo pisaćom mašinom otkucano sudsko rešenje kojim se kažnjavaju četiri lica zato što su "9. jula 1975. godine oko 23.30 časova u gostioni Sutjeska u Crvenki koristili muzičke instrumente preko sobne jačine zvuka". Na kraju – fotokopija odluke žirija kojom se Ninova nagrada kritike za najbolji roman 2011. godine dodeljuje Slobodanu Tišmu za Bernardijevu sobu. Mijatović dodaje da je još jedan novosadski roker, pisac i profesor matematike Vladimir Tasić, dobitnik istog priznanja.
Poznavaoci muzike i rokenrola izneće svoj sud o Ilustrovanoj enciklopediji rok muzike u Vojvodini (1963–2013), verovatno i polemisati zbog čega se neko našao u njoj ili zašto nekoga nema. (Kako je već rečeno: Što manja sredina, to veći pritisak na enciklopedistu da svi budu pomenuti.) No, šta bi čitalac još mogao da pronađe u ovoj knjizi? Uverljivo i živopisno svedočanstvo o tome kako se živelo u proteklih pedeset leta. Bogomir Mijatović je radio na rukopisu osam godina, obišao celu Vojvodinu, posetio sagovornike, ispisao njihove rokerske avanture i skicirao kako danas žive. Mnogi su uspešni na drugim poljima, u književnosti, nauci ili politici, a mnoge je tranzicija dovela do prosjačkog štapa.
Saopštio sam mu da volim stranice na kojima opisuje gitarijade u Kisaču, Melencima, Ratkovu, Zmajevu, kao i da opsesivno prepisujem u svoju novinarsku beležnicu imena rok bendova. Kada se poređaju hronološki, od šezdesetih, preko devedesetih, do novog milenijuma, čini se kao da nam i reči koje čine nazive grupa nešto poručuju. Na primer, na 56. i 57. stranici nalazimo priče o dva sastava. Jedan je iz šezdesetih i zove se "Detlići", a drugi iz devedesetih – "Distorzija motorne testere". Stariji rokeri operisali su rečima: biseri, dečaci, komete, meteori, smeđokosi, vršnjaci, a mlađi muzičari češće rečima: adrenalin, džukele, kučke. U doba muzičkih sekcija, lepih hotela i čajanki jedan od većih problema bio je odlazak u vojsku nekog instrumentaliste, ali već negde u doba stereo-kasetofona društveno-političke okolnosti počinju da se komplikuju. Zato je Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini (1963–2013) priča o rokerima, ali i dobra solaža o jednom vremenu.
Mića Vujičić (Nin, 5. septembar 2014.)