Zamolila sam i da nedelju dana razmenjuju mejlove i evo šta su napisale – objavila je na svom Tviter profilu Grizelda Mari Braun, urednica u Fajnenšl tajmsu, najavljujući prepisku dve umetnice, štampanu u vikend dodatku Magazin.

Kada smo je upitali kako je došla na takvu ideju, odgovorila je da list u tom trenu već jeste imao dogovoren intervju sa Marinom Abramović, pa je razmišljala šta bi ona najviše volela – ko da napravi taj razgovor...

„Igrom slučaja, slušala sam audio-izdanje romana Elene Ferante Lažljivi život odraslih i sinulo mi je. Šta ako bismo organizovali razgovor između veoma zatvorene književnice i za javnost veoma otvorene umetnice. Šta bi rekla jedna drugoj ukoliko im se ukaže prilika da se dopisuju?“, kaže Grizelda Mari Braun u kratkom razgovoru za NIN. Tek je posle toga otkrila koliko se međusobno uvažavaju.

Pitamo je šta u novinama znači raditi njen posao – biti commissioning editor. „To je urednik čiji je posao da odluči čemu će se, ili kome, posvetiti prostor u publikaciji, a onda da pronađe najbolje pisce za svaku od tema. Pomalo kao provodadžija.“

Generalno, u diskusiji, nastojim da naglasim razlike – ističe u uvodu prve epistole italijanska spisateljica. „U našem slučaju najočiglednija razlika jeste sledeća: više od trideset godina rešena sam da se pojavljujem isključivo kroz pisanje; a vi, pedeset godina, celim svojim telom, čitavom ličnošću, hrabro stojite nasred pozornice. Pa ipak, otkad sam počela da razmišljam o vašem izvanrednom performansu Umetnik je prisutan činilo mi se da simultanost tela i dela koje stvarate nije tako daleko od mog povlačenja posle objavljivanja knjige. Želim da objasnim u kom smislu. U performansu Umetnik je prisutan, snažnije nego drugde, Marinu Abramović, umetnicu, pretvarate u samo delo. I nudite to delo javnosti da ga posmatra, mislim, na isti način kao što se čitaocima nudi pažljivo smišljen tekst. Hoću da kažem da je i telo, sa svim iskustvima, sirov materijal, isto koliko i kamen, drvo, papir, mastilo...“