Nin (Tekstovi)
Posle prve Šejkine izložbe: Opipavanje budućnosti

Jedan trenutak sa... bio je naziv stare rubrike NIN-a u kojoj su beleženi kratki susreti s umetnicima. Iza tri tačke išlo je ime i prezime stvaraoca. Upravo zbog toga pažnju nam je privukao neobičan nadnaslov iz 1958: Jedan trenutak sa četvoro (možda?) budućih.

Proneo se glas, negde sredinom leta pisao je novinar našeg nedeljnika da u Omladinskoj galeriji Beograda izlažu pipazoni. Olja Ivanjicki, Vladan Radovanović, Leonid Šejka, Miro Glavurtić (svi mladi ljudi, svi iz ove poslednje posleratne generacije), čija je težnja da dođu do nove sintetičke umetnosti u kojoj će pipanje zameniti i uvo i oko.

Napomenuo je da su ranije svoj prvi nastup nazvali Medialna istraživanja i svakog od umetnika zamolio da izloži ekspoze, kredo. U nastavku, u celini, prenosimo reči Leonida Šejke (19321970), jer je stubac iz arhive zapravo nastao povodom Šejkine prve samostalne izložbe u Grafičkom kolektivu.

Putevi nauke, filozofije i umetnosti su različiti, ali su pošli od istog stabla (setimo se Leonarda), a isto tako u jednoj sintetičkoj fazi evolucije mogu da se približe i ukrste, i za to postoje predznaci: Ajnštajnove ideje o prostoru i kubizam, psihoanaliza i nadrealizam, nuklearna razbijanja i savremeno evropsko slikarstvo. I nije inspiracija u pitanju, već nužno podupiranje: ako danas nastojanja umetnika budu analogna, recimo, novim shvatanjima o strukturi materije u fizici Hajzenberga... Sa raznih strana se dolazi, ali postoji usmerenost ka istom centru, proces simetričan analitičkom, umesto beskonačnog i besmislenog traženja smisla u konačnom. Naš princip besprekidnih nizova (struktura) gde ostaje samo intenzitet sa gnječenjem i razvlačnjem, koji se u svakoj umetnosti pokazuje na način odgovarajući i jedino mogućan, znači uvod u pripremu ovog procesa. Ovde je sponatnost postignuta, iako se umesto korišćenja slučaja i trenutnih impulsa ispituje priroda mehaničkog, višeznačnosti, nabrajanja i sasvim novih (i vrlo starih) oblika konstrukcije. Rezultat ovoga ne mora da bude enigmatičan, već vrlo jasan i razumljiv.

 

(NIN, 30. avgust 2018.)

среда, 13. децембар 2017.

Zakari Terpin, koji je pronašao nepoznati rukopis Volta Vitmana iz 1852., govori za NIN o svom fan
уторак, 28. новембар 2017.

Tokom oktobra i novembra, na kanalu RTS 3, reprizirana je dokumentarna serija Andrićeve hronike i
уторак, 21. новембар 2017.

Rađanje zlaDodela Gonkurove nagrade romanu Dnevni red znak je priznanja istaknutom delu pravog pisc
понедељак, 13. новембар 2017.

Kad je revolver postao dečja igračkaDa li i danas odjekuju pucnji „najšarmantnijih“ filmskih negati