Erlend Lu, autor romana Prohujalo sa ženom, Naivan. Super, Dopler, Volvo kamioni, Mirni dani u Miksing Partu, Fvonk, kaže u kratkom razgovoru za NIN da je bio na mnogim sajmovima i da ih rado posećuje.
„Lepo je videti sve te knjige i volim da posmatram ljude koji tamo provode dane. Predivna stvar: šta književnost čini za čoveka… Naša samoća smanjuje se kada shvatimo da smo je podelili sa drugim ljudima.”
Često se govori da živimo u doba hiperprodukcije koja nije poštedela ni svet literature. Kako se pisac i čitalac oseća među svim tim knjigama?
„Mislim da se radi o veštački stvorenom problemu”, odgovara Erlend Lu. „Slažem se da generalno imamo posla sa hiperprodukcijom i previše žestokom odnosu između ljudi i predmeta koji im pripadaju.” Međutim, veruje da se ovo ne odnosi na knjige. Smatra da su one deo rešenja, ne problema. I da su još uvek najbolji način za širenje misli među ljudima, bolji nego kad ih iznosimo kroz razgovor.
„Knjige su naše sredstvo da izađemo na kraj s haosom. Ne doprinose problemu. Da vas pitam: ako nam nisu potrebni svi ti naslovi, ko će da odluči koji su prekomerni, a koji ne… Sve bi se brzo pretvorilo u nešto nalik totalitarizmu. Ne. Pustite knjige da protiču. Zgrabite one koje su namenjene vama”, poručuje Lu.