Prošlo je šezdeset godina od premijere filma Subotom uveče. U svoje dnevnike, važnu knjigu, pogotovo u opisima puta po Španiji, reditelj Vladimir Pogačić prenosi tekst Bogdana Tirnanića Čovek iz Kinoteke, objavljen u NIN-u, 31. decembra 1972., doživljavajući ga kao „novogodišnju čestitku“.

Kritičar smatra da je Subotom uveče delo neospornog šarma, nastalo u trenu kada su kulminirale simpatije za italijanski neorealizam, ali i zabrinjavajuća nemogućnost domaćih stvaralaca da se ponesu s temama iz savremenog života.

 „Tri Pogačićeve priče iz savremenog Beograda o nekom mladom bračnom paru bez stana, jednom bivšem bokseru i jednoj tipičnoj igranci iz tih dana na kojoj `svira odličan džez` – bile su potpuna novina u jugoslovenskom filmu: i dok je neke oduševljavala priča o onom sumornom prognaniku iz bokserskog ringa, dotle su drugi u storiji o ljubavi što se rađa uz zvuke roka videli ne samo sveži tematski prodor u svakidašnjicu nego i jedan za našu kinematografiju potpuno nov dramaturški prilaz materiji (kasnije će se to nazvati `fragmentarnom dramaturgijom`) i jednu stvarno `otvorenu` metaforičnost.“

(NIN, 14. decembar 2017.)