Junaci hladnoratovske TV drame moraju da prođu kroz Jugoslaviju. Hrvatsko-američki glumac Zoran Radanović, koji ih čeka na tom putu, govori za NIN
Peta sezona serije Amerikanci
Mesto susreta: Ljubljana
Ljubav je u Amerikancima vrsta biološkog oružja – piše TV kritičar Džejms Ponivozik. Nova sezona špijunske serije, čija je radnja smeštena u doba Hladnog rata, počinje kao emisija Znanje, imanje iz osamdesetih godina prošlog veka. Sovjetski agenti Elizabet (Keri Rasel) i Filip Dženings (Metju Ris), opasni supružnici, venčani po KGB nalogu, sada prerušeni američki bračni par s dvoje dece (tinejdžera!), pokušavaju da odgonetnu kakve bube štetočine testiraju Ameri 1984. da bi uništili sovjetsku žetvu. Ćerka Pejdž odavno zna šta roditelji rade (turistička agencija samo je fasada), ali se, ipak, zaljubljuje u sina prvog komšije Stena Bimana (Noa Emerik), agenta FBI.
U petoj sezoni igra i Zoran Radanović, glumac rođen u Zagrebu, koji radi u Americi. Upečatljivo tumači grubog momka sa zadatkom da pomogne mladom Rusu koji bi da se, preko Ljubljane, dokopa Amerike. Šta će tamo? Želi da pronađe oca, upravo glavnog junaka Filipa. Pre ugovorenog braka s Elizabet nije ni znao za njegovo postojanje. No, tu se tek razgranava i kalemi porodično stablo! U novim nastavcima, ruski špijuni, pored svoje porodice, imaju još jednu lažnu. S vremena na vreme, glume oca i majku mladom Vijetnamcu, takođe operativcu. Vadi ih to što ne moraju da budu kod kuće; pretvaraju se da su pilot i stjuardesa. Muke nastaju kada stanu pred ogledalo i zagledaju se u odraz u staklu.
U razgvoru za NIN, Radanović kaže da je ulogu dobio na audiciji. Bio im je potreban lik koji podjednako dobro priča engleski, ruski i srpsko-hrvatski. „Poslao sam im tejp audiciju, svidjela im se i tako sam dobio gažu.“
Elizabet i Filip, lažni Amerikanci, majstori su prerušavanja. O njihovim perikama pisalo se taman onoliko koliko se razvijala teza da Amerikanci Džoa Vajsberga (scenariste, s kraćim iskustvom u Centralnoj obaveštajnoj agenciji) više govore o braku nego o Andropovu i Reganu. Igra je tvrda, surova i gruba. U ručnom frižideru (inače zgodnoj stvarčici za Prvomajske parade) nose komadić tela bišveg saradnika, naučnika, zatrovano smrtonosnim virusom. Pre toga, kopaju veliku rupu da bi pronašli njegov grob.
Sada kreću u Oklahomu, zbog misterioznih buba, pa oblače kaubojke i stavljaju šešire. Postoji nagoveštaj seksa, prave (nikako hladne) poslastice u drami. „Serija se snima u Njujorku, Bruklinu i okolici“, otkriva Radanović za naš magazin. „Glavni interijeri, poput kuće Dženingsa, FBI sjedišta, ruske ambasade, snimaju se u studiju u Bruklinu. Moj `jugoslovenski` dio priče smo radili na Staten Ajlandu.“
Saznajemo da produkcija putuje u Moskvu, pošto se veliki deo priče u predstojećim epizodama odvija u Sovjetskom Savezu. Među polupraznim rafovima u prodavnici već smo videli Martu, Bimanovu koleginicu, FBI sekretaricu, s kojom se Filip Dženings tajno venčao, takođe po zadatku službe. Nije ga provalila do kraja; kasnije su je izvukli i poslali u Rusiju.
„Meni se serija također enormno sviđa od prve epizode, za koju sam isto audicirao. Mislim da je jako aktualna. Kako zbog ponovnih zahlađenja rusko-američkih odnosa, tako i zbog neke nostalgije osamdesetih i podsjećanja na vremena koja se doimaju mnogo jednostavnija. I na političkom planu, i kada se govori o svakodnevnom životu, bez mobilnih telefona, kompjutera i ostalih pomagala bez kojih je današnji svijet nezamisliv“, napominje Zoran Radanović. Kaže da su i njega Amerikanci definitivno vratili u neka davna, pa možda i bolja i srećnija vremena.
Mića Vujičić (NIN, mart 2017.)