Prošlo je šezdeset
godina od premijere filma Subotom uveče.
U svoje dnevnike, važnu knjigu, pogotovo u opisima puta po Španiji, reditelj Vladimir
Pogačić prenosi tekst Bogdana Tirnanića Čovek
iz Kinoteke, objavljen u NIN-u, 31. decembra 1972., doživljavajući ga kao „novogodišnju čestitku“.
Kritičar smatra da
je Subotom uveče delo neospornog šarma,
nastalo u trenu kada su kulminirale simpatije za italijanski neorealizam, ali i
zabrinjavajuća nemogućnost domaćih stvaralaca da se ponesu s temama iz savremenog
života.
„Tri Pogačićeve priče
iz savremenog Beograda o nekom mladom bračnom paru bez stana, jednom bivšem bokseru
i jednoj tipičnoj igranci iz tih dana na kojoj `svira odličan džez` – bile
su potpuna novina u jugoslovenskom filmu: i dok je neke oduševljavala priča o onom
sumornom prognaniku iz bokserskog ringa, dotle su drugi u storiji o ljubavi što
se rađa uz zvuke roka videli ne samo sveži tematski prodor u svakidašnjicu nego
i jedan za našu kinematografiju potpuno nov dramaturški prilaz materiji (kasnije
će se to nazvati `fragmentarnom dramaturgijom`) i jednu stvarno `otvorenu` metaforičnost.“
(NIN, 14. decembar 2017.)