Heroj psećeg veka

Odisej sa najlonskom kesicom u ruci, Odisej u kupaćim gaćicama, glavni junak predstave Gorana Stefanovskog i Aleksandra Popovskog, u tumačenju Ozrena Grabarića, "heroj" je psećeg veka. To je Kralj Itake nalik onome iz pripovetke "Pseći vek" Uglješe Šajtinca pred kojim verni pas Arg ispušta dušu: "I ti umre... A, koliko si mogao imati? Dvadeset puta sedam, šest... Više od stotinu godina?! To beše život. Čitav vek... Čitav pseći vek i više... Zar me toliko nije bilo?" Homerov ep i jugoslovenski posleratni kontekst, Itaka i Balkan, predstavljaju temelj na kome Goran Stefanovski uspešno razgrađuje mit o ratu, lutanjima i povratku kući.

Šta ostaje od Odiseja koga je istorija istresla iz gaća? Pogled uplašenog čovek i pitanje koje uporno ponavlja: "Za koga ti radiš?" Nije to više "junak dovitljivac onaj štono trojanski sveti razori grad, pa pa se naluta mnogo", već mali čovek, doveden u pitanje, opet neodoljiv, bliži Vudiju Alenu nego Homeru. Da li je to čovek sa širokim plećima, kratkim nožicama, provincijska velika zverka, varalica ili lažov, pametnjaković s moći ubeđivanja koji svakog koji ga sluša navede na saradnju, na svoju malu zaveru – kako ga u svojoj "Penelopijadi" opisuje Margaret Atvud, i sama rušeći mit¬¬? Odisej koji voli da priča, Odisej sa prepredenim muškarcima s dve glavne linije porodičnog stabla, Odisej koji ljude proučava kao zagonetku, Odisej rečit, dostojanstven, dubokog glasa, što posle vođenja ljubavi voli da priča? 

Glavni junak drame Gorana Stefanovskog nije ništa od toga i jeste senka upravo tog čoveka. U društvu Zevsa koji čita novine (Svetozar Cvetković), Penelope (Anita Mančić) sa štrikerajem, Posejdona (Boris Isaković) s četkom za moleraj umesto trozupca, Atenom (Nataša Matjašec Rošker), Kirkom (Dijana Vidušin), Kiklopom (Franjo Dijak), Tiresijom (Nikola Ristanovski), i Brankom Jordanom kao Telemahom koji se još uvek drži za mit – Kralj Itake postavlja pred gledaoca pitanje šta je dom, a šta sećanje, egzil, povratak, vernost, herojstvo... Parodija, burleska i spoljašnje obraćanje, po definiciji, oneobičavaju motive preuzete iz Homerovog epa, dodatno podstičući gledaoca na razmišljanje. Ko je danas Odisej i gde je?

Na kraju svoje knjige "Penelopijada", Margaret Atvud posmatra Odiseja iz Hada, kroz Penelopine oči, kako uporno leti ka reci zaborava, uporan da se ponovo rodi. "Bio je francuski general, bio je mongolski zavojevač, bio je američki magnat, bio je lovac na glave u Borneu. Bio je filmska zvezda, izumitelj, reklamni agent. Uvek se završi loše..." Kralj Itake Gorana Stefanovskog i Aleksandra Popovskog ubedljiv je lik, ali pre liči na nekog sitnog činovnika koga su maločas izbacili s posla, nateravši ga da u najslonsku kesicu spakuje sve svoje stvari. Dok misli šta bi još moglo da ga snađe, sretne Kiklopa...

Na početku pripovetke "Pseći vek", Uglješa Šajtinac citira Miloša Crnjanskog: "Ali, ili nama život nešto novo nosi / a duša nam znači jedan stepen više, / nebu, što visoko, zvezdano miriše, / il` nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi." Jedna od ključnih scena "Odiseja" jeste njegov susret sa psom. Arga, Kalipsu i Odisejevu majku igra Jasna Đuričić. Ona je prvo na Svetom Stefanu briljirala u "Brodu za lutke", a potom u "Prstu" Doruntine Baše, s mladom glumicom Milicom Stefanović kojoj je pošlo za rukom da celu predstavu odigra na ivici plača. Tri porodične priče! Početak jula u "Gradu teatru Budvi" obeležio je porodični ciklus sjajne Jasne Đuričić. Lep kao "Eolska harfa" Danila Kiša, za koju je idealno vreme vreli julski dan ("Jasno vam je: tu je potrebna samoća"), komplet žica koji hvata celu oktavu u molskoj skali, i, preko dominantne, lako prelazi u dur.

(Nin, 18. jul 2013.)