Poljski reditelj Marek Lehki objašnjava za NIN kako je njegova serija Pakt nastala iz korena ranokapitalističkog divljeg zapada
Otkucano novinarskim
proredom
Na televiziji HBO
emituje se serija Pakt čiji glavni junak Pjotr objavljuje članak i
izaziva društveni potres u današnjoj Poljskoj. Da li u dramskom programu i
dalje ima mesta za likove novinara? Šunjali su se po ekranu još u vesternima, dok
su naokolo zviždali meci. Ukoliko želi da stvari učini uverljivim, pisao je
svojevremeno Bogdan Tirnanić, reditelj kaubojca uvek ubaci u priču lokalnog
zanesenjaka koji pravi mesni list. No, koliko je danas teško napraviti triler s
likovima iz modernih redakcija u kojima je zabranjeno pušenje (i niko ne mora da
proverava da li je isključen rešo).
Pamtimo
kako su Dastin Hofman i Robert Redford razgovarali fiksnim telefonima u klasiku Svi
predsednikovi ljudi, snimljenom 1976. Pre dva leta, u filmu Pod
lupom,
reporteri su možda poslednji put pretrčavali ulicu, jureći vest. Nova sezona Amerikanaca sadrži
scenu punu cinizma u kojoj ćerka (1984!) pita roditelje, ruske špijune, zašto
umesto izvršenja diverzije ne odu i sve jednostavno ispričaju novinarima.
„Upalilo je kod Votergejta!“ Gledaju je sažaljivo; kad porasteš, kašće ti se
samo.
„Istina,
tehnologija napreduje, sredstva komunikacije se menjaju“, kaže za NIN Marek
Lehki, reditelj Pakta.
„To, međutim, ne degradira profesiju istraživačkog novinara. Svrha i karakter
posla ostali su isti. A to što živimo u izrazito političkom vremenu samo
pojačava potrebu za dobrim istraživačkim novinarstvom. Ni arhetipi se ne
menjaju – ovde gledamo klasičnu borbu dobra i zla.“
HBO
je najavio program kao priču o generaciji odrasloj u komunističkoj Poljskoj,
prvoj koja je imala koristi od političke tranzicije. Govori o ljudima spremnim
da odmah poveruju u novi poredak i tek kasnije shvate da sloboda ima cenu.
Marek Lehki objašnjava za naš magazin da je period tranzicije u Poljskoj
devedesetih bio veoma neobičan.
„S
jedne strane imali smo erupciju pozitivne energije usled povratka slobode, s
druge pak strane čitav spektar negativnih, misterioznih privatizacija, karijera
izgrađenih preko noći.“ Njegova drama aludira na mračno nasleđe tranzicije.
„Promena sistema trenutak je kada pravo nije još sasvim uspostavljeno. U
pitanju je svojevrstan ranokapitalistički divlji zapad. I upravo se tamo nalaze
koreni Pakta.
Tamo se sklapaju prva prijateljstva, stvaraju odnosi zavisnosti. Naravno,
opisana priča je izmišljena, ali u njoj se svakako radi o negativnim
posledicama tranzicije.“
Veći deo akcije odigrava
se tokom Velike nedelje: simbolično se ukazuje na novo rođenje, kome uvek
prethodi najveća žrtva. Niz neočekivanih događaja, u čijem se središtu glavni
lik našao, postepeno pokazuju da laž postaje sve u šta je verovao. Nestaje svet
kakav je dotle poznavao. Filmska internet enciklopedija IMDB ukratko sažima
zaplet. Novinar je uvučen u mrežu laži i izdaja, nakon otkrića prevare u
multinacionalnoj kompaniji. To mu uništava karijeru i porodične odnose. Biva
uhvaćen u klopku.
Pomen filmske baze
dovodi nas do pitanja o omiljenim autorima i naslovima. „Spektar je širok“,
odgovara četrdesetjednogodišnji Marek Lehki. Napominje da podjednako voli
autorski, kao i dobro osmišljen žanrovski film. „Veoma cenim autore koji na
kreativan način koriste kameru, na primer, Belu Tara, Filipa Grandrijea i
Andreja Tarkovskog. Rado se vraćam i klasicima, poput Diplomca, Ponoćnog kauboja, Lovca na jelene...“ Šaulov sin nedavno je ostavio snažan utisak na njega. A TV
serije? „Slabo ih gledam. Uglavnom zato što nemam vremena. Veoma mi se dopada Kuća od karata, ceo serijal Tvin Piksa.“
Mića Vujičić (NIN, maj
2017.)