Pozivajući se jednom rečju na priču Kameleon Antona Pavloviča Čehova, čiji glavni junaci, policijski nadzornik Očumelov i njegov pomoćnik, odlučuju o sudbini psa menjajući gledišta zavisno od toga da li je njegov vlasnik general Žigalov ili ipak neko manje važan u hijerarhiji – poznati italijanski novinar Frančesko Merlo, u mikro-kolumni Kukavica sa „poslednje“ stranice italijanskog lista Republika, piše: „Ne verujem u mlade i ne verujem u stare, kategorije proizvoda. Godine starosti nas ne zbližavaju, a pogotovo ne u slabosti. Važni su samo status i uticaj u društvu: siromašni su ’matori’, a bogati su ’stari’. Ako je istina da se bira: između dvojice osamdesetogodišnjaka, koga spasiti? A između uticajnog starca i siromašnog mladića? Bolje Čehov (Kameleon) nego sociologizmi: ’kučence’ je pas bogataša, ’džukela’ za odstrel pas siromašnog.“

M. V.