Umetnica Jovana Tucović, čija je izložba otvorena do 12. septembra na Kolarcu, naslikala je napuštene prostore pre nego što su se materijalizovali u stvarnosti. „Opusteli prostori nas podsećaju na bezvremeno i univerzalno jer dokumentuju našu prolaznost ali i smenu društvenih paradigmi. Dokumentuju lagani hod istorije“, kaže za NIN. „Tokom pandemije sagledali smo ih van uobičajenog konteksta u kome su deo životne scenografije. Naći se sam u opustelom kvartu grada, isto je kao naći se sam u šumi. Mislimo o arhetipskom, o akumuliranoj energiji koju je arhitektura upila, o tragovima onih koji su tu boravili. Umetnik ne utka u delo samo svoj sublimirani doživljaj, već i nešto od kolektivnog doživljaja sveta. U mom radu, potreba da ljudsko odsustvo u prikazanim prostorima prizove ljudsko prisustvo, pokušaj je da se doživljaj samog čoveka vrati na nivo simbola. Takvo promišljanje prisustva i odsustva, prolaznosti i traga koji ostavljamo, omogućeno je tokom pandemije. Svedoci smo arhetipskih prizora i izmenjenih konteksta koji su, doskoro, mogli da pripadaju samo domenu snova.“