ФЕНОМЕН | Аудио-књиге

Прапочеци књижевности

Слушање романа траје много дуже од његовог читања. За аудио-роман треба довољно времена, мира и концентрације. Да ли је онда у томе будућност књижевности

Постоји она епизода Симпсонових у којој Хомер схвата да је појео отровну рибу и да му је остало још 22 сата живота. Чека смрт и пред јутро задрема, слушајући Библију коју чита нико други до славни Лари Кинг. На почетку, Лари каже: Hi, I am Larry King. In the beginning, God created the Heaven and the Earth, а кад заврши дода да воли San Antonio Sparse. Ако се кладите, ставите на њих, сигурно побеђују. Сетили смо се ове епизоде на почетку разговора са писцем Владимиром Арсенијевићем (Пула, 1965), аутором књига У потпалубљу, Анђела, Мексико, Предатор – о његовом уредничком раду на звучним књигама, на којима управо ради.

“Идеја за покретање издавачке куће која би се бавила искључиво продукцијом аудио-књига дошла је од мог партнера и сувласника Рефлектора, Александра Сукибана. Он живи у САД где је формат аудио-књиге много утемељенији и присутнији него код нас где се још увек доживљава као нешто ново и необично”, каже Владимир Арсенијевић у разговору за НИН, и додаје да је повод за улазак у овај нови свет најпре било занимање за нове формате и савременост уопште. Како каже, томе је допринео и осећај да књига није форма, већ садржај, и да она опстаје у сваком од постојећих облика и формата, тако да аудио-књига, е-књига, али и старији формати, попут свитка папируса или пергамента, нису ништа мање вредни од онога што најчешће називамо „књигом“, дакле збира штампаних и обрезаних папира, повезаних и укоричених“.

Марко Ивановић, композитор и диригент Опере у Народном позоришту у Прагу, који има богато искуство када је у питању рад на озвучавању књига у Чешкој у питању, истиче да аудио-књиге не схвата као конкуренцију старим књигама: “Наравно, слушање неког романа траје много дуже од његовог читања и то је специфичност аудио-књиге. За њену конзумацију треба вам довољно времена, мира и концентрације”, каже Ивановић. “Поред тога, аудио-књига у ствари је интерпретација оригиналне књиге, а не њена копија. Као кад бисте по књизи снимили филм, направили драму или насликали слику. Представља сасвим посебан, оригиналан уметнички облик који никада неће бити масовно конзумиран, али који ће увек имати довољан број обожаватеља и слушалаца.”

Како настају аудио-књиге? Арсенијевић објашњава да је процес доста дуг. “Ако помислимо да једна просечна аудио-књига траје отприлике пет сати, онда је јасно да је за њен настанак потребно поприлично студијског времена. Ипак, ствар је за нас била нова и тиме интересантна, а још утолико занимљивија што смо за читаче наших наслова одабирали познате и изузетно талентоване глумце. Тако смо, радећи на производњи аудио-књига, уједно имали привилегију да уживамо у њиховим интерпретацијама које су и за нас повремено представљале изненађење.”

ЧИТАЊЕ Какво је искуство Марка Ивановића када је реч о раду на звучним књигама? Наш саговорник, асистент на Академији музичких уметности у Прагу, који често пише музику за филмове, позоришта и радио-драме, каже да се пре неколико година у Чешкој појавило неколико издавача оваквих књига, који су се најчешће инспирисали у иностранству.

„За снимање су углавном ангажовали познате режисере чешког радија, међу њима и оне са којима редовно сарађујем као композитор”, објашњава Ивановић. „Колико сам схватио, сами издавачи нису били сигурни у почетку до које мере могу да се приближе облику радио-драме, па су зато, између осталог, избегавали музику. Међутим, пракса је показала да су најуспешније управо оне аудио-књиге код којих су поступци радио-драматике максимално искоришћени. Према томе, мој приступ писању музике за аудио-књигу врло је сличан приступу драми или филму. Добијем текст, прочитам га, састанем се са режисером, договоримо се око концепције, осмислимо места у тексту којима је музика неопходна и следи рад.”

У Рефлектору истичу да изузетно цене ауторска читања, јер сматрају да тиме слушаоцима нуде двоструку аутентичност. “У том смислу, чак и није од пресудне важности објективни квалитет читања, као у случајевима када то ради глумац, будући да верујемо ауторском гласу чак и када греши”, истиче Владимир Арсенијевић, скрећући пажњу на чувено читање Чарлса Буковског из 1969. године на ком се чује његово замуцкивање, кашаљ и како отвара флашу пива. “Чује се чак и камион који пролази булеваром Вермонт у Лос Анђелесу док Буковски чита. Сва та дисторзија и сав тај шум данас су готово једнако вредни као садржај текста који је Буковски читао, а његов несавршени глас само доприноси снажној аутентичности тог снимка.”

Ивановић додаје да је инспирација чешких издавача аудио-књига такође била америчка. „Пошто Американци у колима проводе много времена, врло је уобичајено, да на бензинској пумпи одаберу CD који могу успут да преслушају. У Чешкој те традиције још увек нема, али постоји традиција радио-драма и њихових снимања и слушања. Наравно, најпопуларнији су бестселери, комедије, дечје приче и комади које читају познати филмски и телевизијски глумци.”

Но, колико год популарне у свету, аудио-књиге није лако дистрибуирати у Србији. Наравно, оригинална идеја издавачке куће Рефлектор била је да све ради унутар виртуелног домена и да продају наслова врши искључиво преко интернета, али паyпал систем још није ушао у Србију, те да многи наши грађани и даље нису технички оспособљени да купују online.

Сугестивна читања

Када је реч о глумцима и прози коју читају, Арсенијевић истиче да постоји правило по коме се аудио-књиге читају равним, несугестивним гласом који представља пандан графички неутралном блоку текста у књизи. “Било је неприродно, ускраћивати глумцима право на субјективну интерпретацију. Тако смо добили јако интересантна, лична, до извесне мере сугестивна читања. Ту су Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша у читању Микија Манојловића, Комо Срђана Ваљаревића у читању Небојше Глоговца. Арсенијевићев роман У потпалубљу, у читању Николе Ђуричка, Канџе Марка Видојковића у читању Сергеја Трифуновића, компилација најлепших песама за децу Јована Јовановића Змаја у читању Раше Попова и две књиге регионалних писаца у изведби самих аутора: Сахиб Ненада Величковића и Филтер Југославија чувеног фераловца Предрага Луцића.

Мића Вујичић (Нин, 10. мај 2012.)