63. Međunarodni beogradski sajam knjiga: Izlog razbijene stvarnosti
U nedelji trajanja manifestacije sa sloganom „Radost
čitanja“, na kojoj učestvuje oko hiljadu izdavača iz zemlje i inostranstva,
preporučujemo niz prevedih dela, pokušavajući da odgonetnemo kako se savremeni
svetski pisci hvataju u koštac sa sadašnjošću, čak i kada pišu o prošlim
vremenima
Sali Runi: Razgovori
s prijateljima (Geopoetika; prevod: Vuk Šećerović)
Knjiga dvadesetšestogodišnje irske književnice Sali Runi
jedno je od najboljih dela objavljenih tokom ove godine. Iza opisa složenog
odnosa dve mlade prijateljice i nešto starijeg bračnog para (često se dopisuju,
pa „odnos ima formu dokumenta u vordu“) – gradi se sočan i aktuelan društveni
roman. Ljubavni zaplet (u kome učestvuje i jedan glumac) postaje povod za
pitke, duhovite i pronicljive „rasprave“ o današnjem svetu; o kapitalizmu,
komunistima, maskulinitetu, multikulturalizmu (pominje se i Žižek).
Kolson Vajthed:
Podzemna železnica (Laguna; prevod: Dijana Radinović)
Termin „podzmena železnica“ označavao je mrežu tajnih ruta i
sigurnih kuća koje su u Americi koristili robovi da bi pobegli u slobodne
države ili među saveznike, borce za ukidanje ropstva. Kolson Vajthed došao je
na ideju da povesni pojam ne shvati isključivo kao „metaforu“, već da u romanu,
za svoju junakinju Koru, robinju s planataže pamuka u Džordžiji, načini pravu
mrežu pruga i tunela – stvarnu podzemnu železnicu.
Pol Oster i Dž. M.
Kuci: Ovde i sada (Samizdat B92; prevod: Tanja Milosavljević)
U knjizi pisama, razmenjenih između 2008. i 2011. godine,
Oster i Kuci razmišljaju o prijateljstvu, sportu, brojevima i svetskoj
ekonomskoj krizi. O Beketovim pismima, Beketovom bratancu, kriketu, pročitanim
romanima i odlgedanim filmovima. (Čitalac bi usput mogao da načini uvrnut
spisak filmova koje gleda Pol Oster!) U Bruklinu, on pisma prima putem
faks-mašine. „Suočen s izborom da li da pročitam neki prosečan roman ili da
izgrabuljam dvorište“, piše mu Kuci, „mislim da bih izabrao grabuljanje.“
Peter Handke: Popodne
pisca (Prometej; prevod: Žarko Radaković)
Nakon što ušnira cipele „koje behu dobre i za trotoar, i za
pokretne stepenice, i za bespuće“, Pisac, glavni junak pripovesti prvi put
objavljene 1987, izlazi iz kuće u decembarsko, pretpraznično popodne. Handkeova
knjiga opis je šetnje po periferiji i centru; maršruta osetljivog čovek koji u
sebe uvlači prirodu i biva obazriv s ljudima. Flanersko otkrivanje suštine
stvaralačkog procesa, povlačenje linije između samoće i pisanja; razmatranje
mogućnosti pružanja otpora. Pokušaj da se čula otvore prema svetu, a doživljaji
i fascinacije, sakupljeni usput, zatvore u radnu sobu.
Dejvid Foster Volas:
Uzmimo jastoga i drugi eseji (Kulturni centar Novog Sada; prevod: Igor
Cvijanović)
Zbirka eseja Dejvida Fostera Volasa (1962–2008) odgovara na
pitanja da li jastozi osećaju bol, da li je Franc Kafka imao bolestan smisao za
humor, u kom je fazonu bio Džon Apdajk… Izuzetan pripovedač, čije je delo
prodrmalo prozu na kraju dvadesetog veka, reporterski piše o izborima, posećuje
festival jastoga u Mejnu. Prateći kampanju Džona Makejna zaključuje da je teško
odgonetnuti zašto su mladi glasači nezainteresovani za politiku. „Verovatno
zato što je gotovo nemoguće naterati nekoga da duboko razmisli zašto ga nešto
ne zanima. Dosada sama po sebi isključuje znatiželju; fakat osećanja je
dovoljan.“
Pol Biti: Prodana duša
(Geopoetika; prevod: Lucy Stevens)
Rođen u Dikensu na južnoj periferiji Los Anđelesa, narator
provodi svoje detinjstvo kao subjekt očevih psiholoških studija rase. Rečeno mu
je da će očev rad biti krunisan studijom koja će rešiti njihove finansijske probleme.
Ali kada mu ubiju oca, saznaje da ni beležaka, a kamoli studije, nikad nije ni
bilo. Nešto siće za sahranu bilo je
sve što je iza oca ostalo. Povrh toga, Dikens je izbrisan sa mape da ne bi više
sramotio Kaliforniju. Očajan zbog toga, pripovedač se odlučuje na radikalne,
nečuvene poteze da bi ispravio nepravdu: vraća ropstvo i segregira lokalnu
srednju školu, što ga dovodi pred Vrhovni sud.
Erik Vijar: Dnevni
red (Akademska knjiga; prevod: Melita Logo Milutinović)
Roman francuskog pisca, filmskog scenariste i reditelja
sačinjen je od niza kratkih poglavlja vezanih za godine Hitlerovog dolaska na
vlast. Naslovi tih celina (Tajni sastanak,
Maske, Kurtoazna poseta, Zastrašivanja...)
upućuju na atmosferu i prilike u koje Vijar smešta junake. Najpre, reč je o
grupi od dvadeset i četiri nemačka privrednika na sastanku s Hitlerom
(„dvadeset četiri sfinge pažljivo ga slušaju“), 20 februara 1933. Približava se
izborna kampanja: „A sad, gospodo, na kasu!“ Sledi opis dolaska lorda Halifaksa
i priča puna jeza o firerovom razgovoru s austrijskim kancelarom Šušnigom.
Vijarova „hronika“ prati dolazak fašizma i u detaljima. Na primer, zlokobne
aluzije Hermana Geringa uvijene su u masne šale.
Pol Oster: 4 3 2 1
(Geopoetika; prevod: Ivana Đurić Paunović)
Novi roman Pola Ostera ima više od devet stotina strana.
Krupan zalogaj za čitaoca? Ne. Poznati pisac svakako zna kako da ispripoveda
životopis Arčija Fergusona, četiri puta, u četiri verzije: obilje detalja čine
da priča klizi. „Nema više okruglih bombona, Arči. One su vrlo opasne“, kaže
majka nakon što ga okrene naglavačke i počne da udara po leđima sve dok se
bombona zastala u grlu ne otkotrlja na pod. Knjiga počinje dolaskom emigranta
iz Evrope na ostrvo Elis prvog dana 20. veka.
Tahar Ben Želun: Dete
od peska (Laguna; prevod: Gordana Breberina) i Sveta noć (Laguna; prevod: Nadežda
Obradović)
Dva romana ovogodišnje zvezde Sajma knjiga, čiji je počasni
gost njegov rodni Maroko, čitaju se jedan za drugim. Sveta noć, za koju je Želun dobio Gonkurovu nagradu 1987. godine,
nadovezuje se na Dete od peska. Na trgu u Marakešu, Pripovedač (važna ličnost u
celom opusu!) priča o Ahmedu, zapravo devojci, odgajanoj u laži da bi se
sačuvala očeva čast, prikrila činjenica da nema muško dete. U nastavku, na
samrti, otac oslobađa Ahmeda teškog bremena: rastao je kao sin, a sada će se
vratiti svojoj ženskoj pririodi.
Agota Kristof: Velika
sveska, Dokaz i Treća laž (Dereta, Kontrast; prevod: Vesna Cakeljić)
Jezgrovite rečenice („Nalazim se u zatvoru maloga grada iz
svog detinjstva) i žustri dijalozi („Zašto ne jedete danas?“ „Ovo je naš dan za
vežbu gladovanja“) poetičko su oružje troknjižja mađarsko-švajcarske
književnice Agote Kristof (1935–2011), koja je pisala na francuskom jeziku.
Kapitalno izdanje donosi trilogiju o detinjstvu blizanaca Lukasa i Klausa tokom
Drugog svetskog rata; priču o njihovom razdavajanju u posleratnoj, podeljenoj
Evropi.
U šta smo se to
pretvorili (Arhipelag; prevod: Bojana Gajski i Dragana Miljević)
Panorama anglofone međužanorvske književnosti sačinjena je
od kratkih priča najpoznatijih savremenih pisaca (Džon Berdžer, Tedžu Kol,
Deobora Livi, Sara Kej, Hilari Mantel…), ispripovedanih u formi horoskopa,
spiska, tviter-posta, pisma. Na granici poezije, drame, nefikcijske proze,
stripa, tekst nastaje u sivim, pograničnim zonama, multiplikacijom autorskih
glasova – navodi u predgovoru priređivač izdanja Srđan V. Tešin.
Digitalni život
(Agora, Aecid; prevela i priredila: Bojana Kovačević Petrović)
Antologija španske i hispanoameričke priče novog milenijuma
otkriva kako je magični realizam „zamenjen“ virtuelnim. U fokusu je
preokupacija novog doba digitalnim svetovima: u dvadeset pet izabranih priča
(tu je i Samanta Šveblin!) nove tehnologije postaju motiv, simbol, znak, ili
detalj u mislima, snovima i košmarima.
Priredio: Mića Vujičić
(NIN, 25. oktobar 2018.)
Foto: Lončarević