Nin (Tekstovi)
Veličković

Spektar čistih boja, dat kao uzorak na rubovima, samo ističe tragizam i onostranost tmine. Crtež je precizan i suveren – nekada ga je učio na albumima starih majstora Direra, Leonarda; tokovi njegovih linija su zvonki, živi i snažni, u naponu, samosvesni; teže arhitekturalnosti oblika, apsolutnom skladu delova i celine. Njegov ikonografski indeks relativno je sužen: golo ljudsko telo u pokretu, ili u rađanju, ili fizičkom uništenju i umiranju; zatim određen bestijarijum: pacovi, gavrani, kenguri, nosorozi, svinje... To su mediji „povratka agresivnosti“, katastrofe, martirija, mučenja, bekstva, truljenja i raspadanja. Zbog takve leksičke građe – i iluzionističkog postupka – moralna napetost Veličkovićeve drame počiva, dakle, na psihologiji razotkrivanja, na teatru užasa – napisao je svojevremeno Miodrag B. Protić, likovni kritičar NIN-a, o stvaralaštvu slikara Vladimira Veličkovića (1935–2019), čija se retrospektivna izložba Figura kao izraz egzistencije može pogledati u Muzeju savremene umetnosti.

(NIN, 13. januar 2022)

среда, 7. септембар 2022.

Do prvih dana avgusta, u Galeriji `73, trajala je izložba Aleksander Dubček – humanista, demokra
среда, 7. септембар 2022.

Prošle godine otkriveni su Selinovi rukopisi, ukradeni iz njegovog doma dok je bežao s drugim kola
недеља, 21. август 2022.

U specijalu posvećenom krimićima, štampanom u magazinu Observer New Review, književnica Tana Frenč
недеља, 21. август 2022.

Gledam svoje telo, gledam rezove na njemu. Kakva li se to priča ispisuje po mom telu, i hoću li i